Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

петак, 30. септембар 2011.

ПУТ ПОД КОЈИМ СЕ СТАЗА УВИЈА / МИРКО ДЕМИЋ (1964)

[Душан  Стојковић ГРАМАТИКА СМРТИ, ПРОЗА IDEM Антологија прозних текстова са темом самоубиства Нашијенци ]
_________________________________________________________________________

Знак препознавања...


       (одломак)


            Ја сам Адам – Нарцис и Самоубица, човјек коме није стало до живота, јер истинског и пуног живота, гледајући са ове старачке позиције, никад и није било.
            Први Адам је најближи непостојању. Штавише, од самог непостојања је отргнут и створен. Зато у Адаму највише има самоубилачког порива, оне силе која се опире новом облику и функцији. Сјеме те силе засијано је у сваком од његових насљедника.
            Претешко је бреме носити се са било којим Адамом у себи. Ни у једном од њих није ми било пространо; сваки ми је био тијесан и несносан. Иако сам побројао читаву галерију, ни један од Адама не пружа нешто вриједно памћења, осим нијемог свје- дочења да је сваки човјек увијек на почетку.
            Била би велика заблуда, међутим, да Адам представља почетак човјечанства, као што би била обмана да означава и његов крај.
            Самоубица сам, аматер, без концентрације и техничког образовања, тих неопходних предуслова да човјек оконча са собом.
            Стојим, трећи пут, пред самоубиством а да за то не ви- дим јасних разлога ... што може да обећава. Што сам више имао разлога да завршим са животом, то ми је мање успијевало да остварим своје намјере.
            Комичан самоубица је већ пола обављеног

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА