Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

понедељак, 28. октобар 2013.

ИЗ УСПОМЕНА БЕЗ ПРАЗНИХ МЕСТА / ЗОРАН М. МАНДИЋ






Сени песника Слободана Стојадиновића Чудеа

Мандић отвара изложбу у Дому ученика у Сомбору....


Из успомена у којима нема празних места

Често се посебна сећања буде

Некада страх некада дрхтања честа

Оне који човеку и човек њима се чуде

Час слика препуна боја час глас

Храпавији од лоше нађене риме

Час јаук над понором за спас

Оних који немају да се бране чиме

Сећања лебде корачају пузе

С једног на други крај разноликог света

Тамо где туга седи за столом сузе

Рађа се и нестаје судбином залутале комете

Песник то рађање носи у крви

Навикнут на муку са нестрпљењем речи

Он је тај који увек може први

Да у сећању буде последњи и први

У дому песме његови су у саркофаг и хан

Дах кроз чије тело струје срце и ум

Путујући крилима поезије као неугасиви сан

Он је ноћ и дан у времену слободан шум

У овој посвети одшелник лирик се враћа

Хоризонт дуге да помилује руком

За такав повратак песма несебично плаћа

Сеобе кроз речи и њиховом муком

Ову успомену разумеће Чуде

И неће му бити тешко да прочита осећања лакоћу

Само да временик пронађе кад крену да га буде

Узјахавши на Пегазу своју самоћу

_________ Драги Мирко, ову песму сам нашао међу мојим затрпаним рукописима, а коју је Милош Јанковић тражио за Књигу посвета преминулом песнику Слободану Стојадиновићу Чудеу. Књига је објављена без моје песме, из разлога што сам мало каснио са слањем. Међутим књиге Заветина су место на коме ништа не касни и не гаси се. Шаљем ти и ове две фотографије, једну заједничку са новосадским песником Драгомиром Шошкићем и друг са отварања изложе познатој сомборској наивној сликарки Иванки Јовановић, која је нажалост премину ла пре више година. Много те поздрављам. Зоран М. Мандић

субота, 19. октобар 2013.

Три песме / Зоран М. МАНДИЋ

Зокс, из албума за 2010.
КАДА УМРЕМ

Када умрем
Смрт да ме не изда
Црну торбу нек однесу
Не, другачије
Опасно је отворити
Врата на почетку
Да се различитости не би
Разбежале
На тајном месту нека ме
Сахране
Да не знају када
Храним своје јадно
Срце
Мене живог има најмање
Ниједан отворен пут
Није у мени тражио
Ушће
Само пустиња бејах
Унутра
Само појило за животињу
Само жедни радознали
Бедници које нисам пуштао
Унутра
Иза великих закључаних
Врата свака је моја
Песма
У библиотеци смрти

Објављенa


ЕВИНЕ МУКЕ СА НЕЗАДОВОЉСТВИМА


У простору су силуета
лелујају попут текстова са
много граматичких и
правописних грешака
Увек прво лице једнине у
речнику немирења
почев од незадовољства са
линијама телесне геометрије
Пате за бољим повезом горњег
са доњим делом тела у коме
троугласти врт неподношљивих
замки све више губи у игри
значења
Њихова халапљивост личи на
бујице киселих киша
Уморни ратници одавно
заобилазе таква места
Маштовити Адами смишљају
невероватне изговоре како би
бежећи сачували дух својих
аутономија
За разлику од њих песници и
даље претерују
кладећи се на своје сумњиве
победе у борби за награде на
дну љубавног пехара прекривеног
труњем и муљом лирских секрета
Љубав није човеков завичај
говорио је стари тибетански
песник
јер да је тако како би се Адам
избавио из Еденског вилајета
Еве су одувек постојале само у
плићацима Адамових глава
На другим местима брутално су се
претварале у горки говор
незадовољства са оним што не знају
да имају у еротици геометрије и
парфема
Светлост их са подсмехом
заобилази на плажама Старог и
Новог завета

_____________
     
   ŽURBA BEGUNACA

Žurba je sudbina pesme
mnogo slovnih grešaka
nelektorisani izlivi nestrpljenja
Nemar nad ćirilicom u eposi
nečuvenog nasilja engleskog jezika
Pesnici se uvlače u tišinu
prerušeni u begunce
Gde li to oni beže
U kuću osame od pruća izraslog iz
ušiju umora
Možda žure na
poslednje mesto jezika
sa kog nema uzmicanja ni
usred pomrčine okovane kijametom
Ćutanja
Kolona dezertera sve se avetnije
uvećava
Slabi posrću a
nemoćni na kolena padaju
Kome se to
Za koga
mole srpski pesnici
U kakva su im odela obučene  jadne
siluete bez seniki bez jezika

среда, 09. октобар 2013.

МИРИС АПРИЛА У ПОЖАРЕВЦУ / Зоран М. МАНДИЋ






Почели смо са Џонијем
Он реферисањем делова приче о менаџеру
Свуда около
Испод небеског осврта на
Егзистенцијални видик
Као у Фасбиндеровим филмовима о
Маштању маште
Окупација Паланке у раскораку са
Циљевима предизборне хистерије
Покушај сећања на нека припадајућа
Лична имена на
Милоша, Миливоја, Васу
Губила су се у ритму грешака
Историјског памћења после
Другог Џонија
Конкретни свет је почео да личи
На грешника који је своје тело
Заборавио у хотелском ресторану
Морава, Млава и Дунав у
Браничевском округу
Незаинтересовано се врте у лажном речном
Кругу
Муке са Џонијем горе су од седења у
Забели у
Надама једних и сумњама других да ће
Успети у подучавању доктора историје и
Вечитих апсолвената
Један ветеринар ми је несебично на махове
Отварао прозоре запуштене куће тренутка
Разумео сам његову навијачку помаму за
Сликама самопрокламоване мисије на
ТВ
Били су то невешти нацрти антислика који су
Родитељским рукам из њега гурали оно
Што је хтео да каже
Џони је пригушено варирао и ову песму о
Граду
Помоћни есеј о неподношљивом сукобу
Лирских ентеријера са прозним екстеријерима песме
Запис о граду чини хипертонични насртај на завесе из
Потемкинових села Лас Вилајета
Те ноћи
Дунав ми је у сну шапутао тајне о својим љубавним
Мукама са Моравом и Млавом
У једном тренутку хистерично је узвикнуо
Путниче
Само незналицама Џони је најбољи кандидат за
Градоначелника
Будећи се увлачио сам се у тело на путу до
Локалне аутобуске станице
Пожаревац је одавно буднији симбол од себе
Муче га једино ожиљци тетоваже на чију
Ужарену плотну у овој мојој нервозној песми је
Сео са голим дупетом
Али чему његова нервоза што ту исту
Писану творевину посвећујем његовом
најбољем менаџеру у оставци
Записујем и овај коментар
Да је град
Сваки Пожаревац бољи
Лоше написани романи о њему
Продавали би се као хотелске папуче а
Пожари би морали у хитне преговоре са водом
Са искуством стрпљења на које је Христос
Обавезао Јуду и Тому
Мирис априла у Пожаревцу подсећа на пола века
Трагања за дизајном флаше у коју један литерарни
Петровчан са Млаве жели да успе све своје
Непарне и парне неостварене снове
Изневерити април у Пожаревцу је грех већи од
Нероновог када је запалио Рим да би
Зазидао себе у миту без сваке садашње И будуће прође
Чак и на игралишту лутака
Лепо је распитивати се у Пожаревцу о пречицама за
Костолац, Мишљеновац и Велику Плану за
Места у којима су кумови отварали изложбе заовама
Један Пожаревац је у Србији
Мањак њеног вишка разумевања себичних подела на
Боје или како Платон опањкавајући Државу у Политици рече
Себичних боја подела
Кладим се да ће моји читаоци дуго живети од
Продаје Књиге градова у којој Џони вокеровски ужива у
Саграђеној брвнари са овчарником и млином за маглу
Одлазиће они код њега на биковину И пастрмке
Ако посте
У тој истој кући Џони неталентоване песнике и секретаре
Републичких изборних комисија служи баклавама

У Пожаревцу и на Госпођином виру, априла 2012. год.

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА