Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

понедељак, 03. март 2014.

Из нових рукописа / Зоран М. МАНДИЋ




КАДА УМРЕМ

Када умрем
Смрт да ме не изда
Црну торбу нек однесу
Не, другачије
Опасно је отворити
Врата на почетку
Да се различитости не би
Разбежале
На тајном мест нека ме
Сахране
Да не занју када
Храним своје јадно
Срце
Мене живог има најмање
Ниједан отворен пут
Није у мени тражио
Ушће
Само пустиња бејах
Унутра
Само појило за животињу
Само жедни радознали
Бедници које нисам пуштао
Унутра
Иза великих закључаних
Врата свака је моја
Песма
У библиотеци смрти
Објављенa




МИЛОВАЊЕ

Само
Да се речи не распадну
Да се неповампире гласови
Који им савез чине
Где би са предњонепчаном и
Задњонепчаном тугом
Где са Језиком

О распаду се прича
О смаку света у којем

Незадовољствима смак призивамо

И сујеверјем ватру тумачимо
Не знајући како се ватра гаси

Ко ће ми помоћи да не говорим
Одзвања космоонијски крик

Један од нас двојице мора отићи
Узвраћа Господар распада

И у реч
Распалу ме претвара

Не бој се
Поручује Бог

Ја сам увек на правој страни
Запевај ако можеш још једанпут

И пусти Смрт
Да те милује




НОСОРОГ

Он није леп
Да би био паун
Да би се на коњским тркама
Кладили на њега

Метафоре се не слажу са његовом
Незграпношћу

Протествују и друге стилске
Фигуре

Други знакови
Арнажмани

А ја сам га насликао на зиду
Гостинске собе
Изнад мамине шкриње
У којој смо чували јединог Брема

У граду

Велику шаховску таблу
Два очева ордена за храброст
И нешто ситнине када нестану залихе
Уља и брашна

Он нам се свако јутро смешкао са зида
Благосиљао нашу собу
Наше залихе уља и брашна
Нашу ситнину
Чувао нас је од подлих снова

И био је леп
Иако није био паун

Иако се нисмо никада на коњским тркама
Кладили на њега

Нема коментара:

Постави коментар

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА