Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

уторак, 29. април 2014.

НАСПРАМ ЧУДА. Две песме / Зоран М. Мандић


НАСПРАМ ЧУДА

Чуда не бирају време
Места
Она у интелектуалној драми
Налазе лица
На која ће пренети светлост и њом
Обасјати машту
Стидљивог цртача кругова на води
У њој
стидљивог песника који сриче стихове о
одговорности светлости
који пуном реченицом обједињује причу
о случају и
не жали се непокорним речима и
не посеже за предметима
Један од њих увек ће на крају остати да
Преслика предмете
За друге
Који неће стићи
У чијем ће будућем искуству у
Облику праха личити на мрљу
Личити на прашину
Бити непокретан део зида
Чуда не бирају преграде
Она их даривају еху молитви
Које развезују језик и наде везују за тег
Који ће их одвући на дно дубина
На дно мрака
Где чуда тајно силазе по своју
одговорност



ГУМИЉОВ*

Страшна је то вест:                       
Када те убију
Када самообешен клечиш крај неког
ђубришта
У тамном делу града, у тамном оделу
Још страшније је
Када те неки тада још нерођени централни
комитет
оглашава невиним (живим)
када те преводе, цитирају, рекламирају,
продају
Најстрашнији је пуцањ с леђа
и то у потиљак
да не видиш пријатеља
читаоца
велико јуче што ти данас тако на мало суди и
пуца с леђа
кроз наслов песме
Страшна је то вест:
Кроз проред
када те више нема
Када не можеш да завршиш песму
Која је убици гледала у очи
___
(За ову песму  Зоран М. Мандић је 1988. године добио награду ВУКОВИ ЛАСТАРИ, која му је свечано додељена у Тршићу у оквиру одржавања ВУКОВОГ САБОРА.)


Нема коментара:

Постави коментар

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА