ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа — нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више


Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
СУРБИТА(р) ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
ЗАВЕТИНЕ+ Нова серија књижевног листа.Уредници Мирослав и Александар (ЛУКИЋИ) - (2019 - )

понедељак, 24. фебруар 2014.

Bila je to Ona Moja Knjiga u ozbiljnim godinama / Zoran M. MANDIĆ




SLIKA

Na sred sobe ne veće od  ćelije za
političke zatvorenike
Mali sto
bez stolnjaka i stolica kako to
priliči  porodici nameštaja
Ispod njega okolo na podu do
zidova narušenog zdravlja
rupama za eksere
na gomili nedovršenih crteža
gvaševa izmazanih akrilnim bojama
osećao se miris patnje ruke
pomešan sa neodoljivom tugom
Duše
Ne
U toj sobi niti je bio niti je
živeo Van Gog
Drugi sasvim drugi stanar iznenađeno je
pratio mirno klizanje mog pogleda
kroz nevažno stanje nikotizirane
Zapremine kiseonika
Kroz grobnu tišinu u kojoj se umiralo
pre i posle sa
akrilnim i uljanim bojama na licu
Ispod naborane prevrnute kože
Svejedno
Pitao me je kafu ili pivo
Pitanje je odjeknulo u staništu bez džezve
Tacne na kojoj je majka milovala
ljupke šoljice za raj
Tek kada se moj pogled okrenuo stanar je
požurio u radnju da bi gostu
Skuvao kafu
Doneo pivo
Ona je stajala
Mirno kao da ne čeka prosce
Na malom stolu u obilju nakаznih mrva
Podjezičnog otpada krivnje
Odevena u  asmatični kraj  želje baršunastog
Omota izmišljenog
Za sve koji nastoje da se izlažu
Pokazuju
Netremice je gledala kako gledam njen strah
Od glave do pete bila je umazana
Zapuštenim mirisima
Belog i crnog luka
Ajvara
Fleka
Užegle slanine
Mrlja od
Hladnih ostataka  nekada isprženih
Jaja
Samo je rukovat
Mesto na kome čitalac poseže za mačem
Da bi smirio u sebi ciničnu aždaju raspamećnog
Teksta
Ličio na oprano rublje
Na toaletu s kojom se odlazilo u crkvu
Na vašar
Na sajam šarenih snova zaslađenih žutim
Šećerom
Da
Bila je to Ona
Moja
Knjiga u ozbiljnim godinama koju bi Van Gog
pročitao
Pokušao da razume
Možda ožuti
Naslov
Nikada nisam napisao pesmu koju sam mogao da
Napišem
Sa srećom u očima dospela je u unutrašnji džep
Moje vijetnamke
Krenuli smo nekuda
Nismo znali da je trebala da ostane na malom stolu
Bez pokrova
U sobi potrošenog vazduha
U kojoj je nesretni slikar sa njom upravljao u
skučenim poslovima
Odbrane higijene
Malog stola za
Crtanje za
Jedenje i za
Višegodišnje gledanje u mene na
Umaštenoj slici autora
Sada sam posramljen zbog krađe
Zbog muke tužnog slikara bez pomoći za
upravljanjem čistotom malog stola
na kome bi moja majka držala tacnu i na njoj
milovala ljupke šoljice za raj
U jednom se jastvu tako nađoše dva slepca
Kradljivac i Pokradeni
A gospođa sujeta naplatila porez
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

понедељак, 17. фебруар 2014.

PRINCEZA I MAZA / ZORAN M. MANDIC




 
Kako da ti objasnim neobjašnjivo
Nevreme tvoje autonomije za koju sam
Založio sve svoje rukopise
Stari i Novi zavet mojih versa
Prvopozvano čitanje Remboa
Moje verbe za verbalizaciju tvog
Unutrašnjeg lika
Zato
Nikada me nećeš odgovoriti da napišem
Sonet o Princezi i Mazi
Da ne otpišem svaki dan bez ijedne
Tvoje poruke
Dok sam te nervozno šetajući usred grada
Slikao očima
Spajao božanske linije tvog lica u
Jedini portret koji sam naslikao
I evo njegove izložbe u mojim pesmama
Darujem te u njima muzikom svetaca
Jovana i Andreja
Sa kojima pijem crno vino sa ukusom
Tvojih usana
Tvojim nepristajanjem da mi budeš sve
U ovim godinama
U čudu da zaista postoji čudo
Princeza iz mojih crvenih krvnih zrnaca
Usred patetike s kojom je prekidam dok govori a
Ja umirem
Od straha da je sve privid
Igra Jovana i Andreja
Koji mi na taj način saopštavaju zamerke na neke
Moje verse
Ali i oni znaju da je između patetike i ljubavi
Ljubav
Dan usred koje noć podiže ugled propasti
Opšteg
Jer ljubav ne može da se prepisuje i baca kroz
Prozor Rembovov
Kroz Usekline, prozor
Ljubav je svetlost koja dolazi sama iz svoje
Neopštosti
Iz onog što jesam
Što ne može iz prvopozvane pojedinačnosti

2.

Da li onda Maza (tvoja imenica za
Strah)
Može da se oslobodi konfuznosti u
Pripitomljavanju opisa
Muške intuicije u opsadama suprotnog
Pola
Nedovršenog dara u predskazanjima
Među polovičnim prijemima slika u
Njihovim rebusima
Ali
 Zar nisam pomenuo njihovu izložbu u
Mojim versima
Izložba je otvorena
Put  obeležen
Put između mene i tebe je put
Ka tebi
Jedini put na kome se ne osvrćem čak ni na
Svoje verse
I verbe izolovane u jednom aluminijuskom kovčegu
Među nekim drugim godinama
Iscepkanog vremena
Kada te nisam čuo
Kada si šaputala uspavanke svojoj deci
Svojim mazama
Sada učim da pišem
I prepisujem
Tvoje svevreme u sebi
Za sebe
Ne moraš da me kinjiš esejima o tvojoj slobodi
Iako volim te eseje i kada dugo čekaju da ih
Odštampaš
Možda ću ovaj rukopis nekada završiti
Tvojom rukom
(Apatin, 2006. god.)
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

четвртак, 6. фебруар 2014.

LIRIKA SINOĆ / Zoran M. MANDIĆ



D. Stojković i Z. Mandić u Srbobranu, 2011. (Foto "Zavetine")


U SEBI SINOĆ

Lirika
Sinoć
Pred promenu pravila
Meseca na nepoznatom vrhu
Kosmičke ravnice
Prolazim kroz sebe
Seks nas uvek pomiri
Rekla je na nekom jeziku
U sebi
Ispred
Pesme koja se menja a
Ne gubi osnovnu estetiku
(Iz)gleda bolje od očekivanog
Ume da (uz)diše
Spretna da razočara povod
Preinači njegovu tamnu zimsku
Garderobu
Tokom prepoznavanja u
Policiji pristiglog snega
Negde između prvog okupljanja
Lirika sinoć
Kuda ide ovaj svet
Mislila je
Poricala
Proza liči na dezinteriju
Panično se boji snimanja
Sto lirskih portreta s
Jednim licem
Ženskim
(U utorak, 10. februara 2009. god.)

MOŽDA SAM MOGAO DRUGAČIJE

Možda sam mogao drgugačije da
pređem put koji nekuda vodi
izmiče
Možda sam usred iluzije o kretanju
trebao da zastanem
iskopam rov u istoriji godišta
Napišem svetliju pesmu
O strahu ptice dok sleće na zemlju
u potrazi za mrvom
panično osluškujući klizavu škripu
pera na belom listu
posrnulog na samom kraju
Rođenja
(Ne)stalog puta

PESMA SAKRISTIJA

Pesma je sakristija
Nekada
sacijabilni tekst
Erotizovana dijagnoza
salpingitis
Upala jajovoda
upisna u knjizi
sakramenta
Sofističkog rečnika o
Sodomi i Gomori
ili
Sociologiji (ra)zvrata sa
lukavo lažno izvedenim
zaključcima iz
nepoznatih premisa
Skulirani skribenti
kupuju sofre ćutanja
Za vreme pisanja postaju
Grbavci
U istoriji ruža
niko ih ne spominje
čak ni u rubrici
Neosolfarzana
Leka proti sifilisa
Svrab prave pesme
nekontrolisano
širi polen zaborava na
jadna piskarala

OKO

Oko je nasilje značenja
jedne reči
Oko sebe
Oko kosmosa
Oko-lo
U krugu oko je krug
sebično mesto
Poezije
Turnira reči
Slagalica
Puzli
Samo unutrašnje oko
izbor je zabranjenih slika
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:
Пријавите се на: Постови (Atom)

ЛИТУРГИЈА

МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА

Предраг Протић Предраг Протић прије један сат Станислава Вуковић: -МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА-НАСА утврдила мистериозну повезаност србских црквених празника и догађања у свемиру!Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима. Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.Идејним творцима србске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, србски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични србски календар, уводи га Свети Сава и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару. Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример,споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.Година по србском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана. Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.

Бетовенова Девета симфонија. Финале

Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више