ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА
ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа — нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.
Видети више
Translate
Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала
четвртак, 27. новембар 2014.
КО ТО ТАМО НЕ ЧИТА ПОЕЗИЈУ / Зоран М. Мандић
четвртак, 20. новембар 2014.
КРАВАТА МОГ ОЦА / ЗОРАН М. Мандић
(епизодни прилог поетици фотографије)
Од далеке 1957. године мој отац не везује кравату. Мирно почива у
тамности скровитог места вечности. Његов насмејани лик непрестано отвара
врата ведрине. У порозности мог погледа,
И није то она ведрина која међу живе допире и доспева својим
класичним одразом. Кроз њен загонетни говор моје године ужурбано грабе
натраг. У детињатво. Међу питања – одакле толико несмотреног говора без
кравате? И зашто не стигох да упамтим све важности изгледа? Када се
наступа. Полаже важан испит. Одлучује. Неко уверава.
Боже, како фотографија уме да дарива треном у коме се одједном
створи детињство. И сећање постане критика неважног памћења. Критика
бесосећајности са сопственим изгледом.
У магновењу сам завезао око свог поодмаклог врата виртуелну
кравату. И разумео шта ми је отац хтео да каже.
Он је сада ту много више поред мене, него што је стварно одсутан. Уме
много сугестивније са својим погледом, него ја са речима. Са мањкавим
речима. И мањкавим сликама. Фотографијама. Без кравате. И загонетности.
Са њиховим (не)дореченим епизодама. Над његовим одмаклим гласом
блиста ореол чаролије мистерије.
ЛИТУРГИЈА
МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА
Бетовенова Девета симфонија. Финале
Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више