ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више


Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
СУРБИТА(р) ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
ЗАВЕТИНЕ+ Нова серија књижевног листа.Уредници Мирослав и Александар (ЛУКИЋИ) - (2019 - )

субота, 6. август 2016.

Jедно од највећих етничких чишћења

Марковић о изјави хрватске председнице: “Олуја” је једно од највећих етничких чишћења
Бета | 06. август 2016. 12:52 | Верујем да је Колинда Грабар Китаровић направила лапсус када је рекла да Олуја била „етички чиста“. Вероватно је мислила, да је Етнички чиста
"Верујем да је Колинда Грабар Китаровић направила лапсус када је рекла да Олуја била „етички чиста“. Вероватно је мислила, да је Етнички чиста. Онда би била у праву. Њена друга изјава да је Олуја растеретила Србе од великосрпског пројекта злокобно подсећа на натпис на улазу у Аушвиц РАД ОСЛОБАЂА. Срби у Хрватској су растерећени и ослобођени од своје имовине, споменика, радних и социјалних права.... „Олуја“ је по проценту територије који је „очистила“ била једно од највећих етничких чишћења у 20. веку, не само после 1945.године. Ни малоазијски Јермени ни Грци пре него што су побијени или протерани нису насељавали трећину Турске, док су Срби насељавали скоро трећину Хрватске. Ни судетски Немци нису насељавали трећину Чехословачке. Данас су ретки крајеви Европе тако ослобођени од становника и тако слабо насељени као српски крајеви у Хрватској...
Аргумент да су Срби заслужили да оду зато јер су се побунили против Хрватске сасвим личи на аргументе који су коришћени за истребљивање Срба у Другом светском рату

Дудови

Војвођанске приче: Смрт за оног ко посече дуд & Јелена ЈОВАНОВИЋ | 05. август 2016. 18:00 |
Столетна стабла сведоче о свиларству, пре двa века главној привредној грани. Немци досељеници хранили свилене бубе дудовима и од њихових чаура, кокона, правили сирову свилу. Дрвеће чувано ко “очи у глави”
СТАРИ Вршчани причају да је Марија Терезија, последња владарка Хабзбуршке династије, пре два и по века донела наредбу да млади супружници из Вршца одмах по склапању брака, као симбол вечне љубави, засаде по два бела дуда на путу, који повезује тај град са Белом Црквом, и да тако допринесу развоју свиларства. Јер, управо том делатношћу је желела материјално да унапреди своје јужне провинције, које су се показале подесним за садњу овог дрвећа, чије лишће представља једину храну свилених буба. Ти столетни дудови на белоцркванском путу и данас подсећају на то да је свиларство у Вршцу некада била главна привредна грана - важнија чак и од виноградарства, по ком је тај крај одувек био познат. Старих свиларских завода више нема, као ни неколико хиљада хектара белих дудова, који су били посађени широм вршачког дистрикта. Остало је само неколико фотографија из тог времена и детаљни записи историчара Вршца Феликса Милекера, које досад нико није засебно истраживао.
Милекер је у својој “Повесници слободне краљеве вароши - Вршца” записао да су Немци, који су се почетком 18. века доселили из околине Рајне, први у Банату бавили свиларством. Почев од 1728. године, свуда где је било “суво и мршаво земљиште” садили су беле дудове и од чаура свилених буба, које се хране дудовим лишћем, правили сирову свилу. Колико им је свиларство било значајно, говори и чињеница да је тадашњи гроф Мерци смрћу казнио сваког ко би се усудио да направи било какву штету расадима. Сви су морали брижљиво да пазе на њих.
Међутим, несумњиво је да је Марија Терезија најзаслужнија

четвртак, 4. август 2016.

ПИСМА ЗА ДРУГИ СВЕТ

ЕКСКЛУЗИВНО Златне и сребрне плочице с тајанственим текстом откривене у Виминацијуму: Поруке боговима незнаним језиком! / Борис СУБАШИЋ | 04. август 2016. 14:49 | Коментара: 8 Научници, од класичних филолога до археолога, затечени су јединственим налазима, какви још нису виђени на територији коју је покривао антички Рим, од Азије до Британије


- Порука на сребрном свитку исписана је искључиво симболима и потпуна је загонетка - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ и руководилац пројекта Виминацијум. - Друга порука је записана грчким алфабетом, али не на грчком језику, већ на неком необичном блискоисточном. На њој су филолози засада препознали само имена неких блискоисточних богова и демона који се призивају да помогну оном ко носи

ЛИТУРГИЈА

МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА

Предраг Протић Предраг Протић прије један сат Станислава Вуковић: -МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА-НАСА утврдила мистериозну повезаност србских црквених празника и догађања у свемиру!Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима. Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.Идејним творцима србске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, србски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични србски календар, уводи га Свети Сава и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару. Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример,споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.Година по србском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана. Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.

Бетовенова Девета симфонија. Финале

Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више