ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа — нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више


Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
СУРБИТА(р) ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
ЗАВЕТИНЕ+ Нова серија књижевног листа.Уредници Мирослав и Александар (ЛУКИЋИ) - (2019 - )

четвртак, 4. мај 2017.

INTERVJU: Radovan Damjanović - Srbi su najstariji narod i lingvistika to...


Објављено је 03.05.2017.
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Radovan Damjanović, istoričar i istraživač jezika. Više od trideset godina istražuje tabu teme srpske istoriografije i paleolingvistike. Široj javnosti poznat je kao idejni tvorac i realizator knjige prilično intrigantnog naslova - "Srpsko-srpski rečnik". Ova knjiga baca novo svetlo na razvoj najstarijih civilizacija Mediterana i Evrope. Radovan Damjanović tvrdi da etimologija predstavlja ključ istorije Srba, ali i istorije drugih naroda. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 26.04.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

Овоме свету мора доћи крај - Отац Серафим Роуз

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

Иза маске - Отац Серафим Роуз

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

Истина изнад свега - Отац Серафим Роуз

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

Умро је друг Тито!



Здравковић у родној Рготини, Тренутак пре него што је саопштио вест о Брозовој смрти
Здравковић у родној Рготини, Тренутак пре него што је саопштио вест о Брозовој смрти

СРОДНЕ ВЕСТИ

          СРОДНЕ ТЕМЕ

          Умро је друг Тито!
          Ову вест прочитао је пре тачно 37 година Миодраг Миле Здравковић, у то време већ врсни спикер РТВ Београд, и - постао легенда. Од тог 4. маја 1980, од 18.50, постао је "човек за важне вести", мада је и пре тог историјског датума читао информације с телепринтера о Чехословачкој 1968. или о Конференцији о насврстанима у Каиру, те саопштење о Кенедијевој смрти.
          - Тешка срца изговорио сам ове речи, јер сам пре тог тренутка кришом плакао - прича нам Здравковић, који је рођен у Рготини код Зајечара пре девет деценија, ратовао у НОБ-у и уз велику муку постао врсни ТВ спикер. - Десило се да је та вест прочитана, како су касније новине писале, "колико достојанствено, толико и потресно". Није нигде објављено да сам те ноћи стигао кући у пола три и тихо, тихо плакао.
          Након тога, нису га дирали из редакције. Оставили су га да се неколико дана одмори и "дође к себи".
          - Више од два месеца знао сам да ћу да прочитам ту вест - наставља чика Миле. - Светолик Митић, након читања, упита ме да ли сам хтео да заплачем, изгледало је да сам на ивици. Не! Гледао сам у том трену гардисту како стеже усне. Издржао је он, издржао сам и ја. Ову реченицу требало је да прочита Лазар Колишевски, тадашњи председник Председништва СФРЈ. Он је пуно плакао, није имао снаге. Наш сниматељ је снимио Лазара, али није вредело. Још у фебруару речено ми је да се не удаљавам 40 километара од Београда и да сваког секунда будем при телефону.
          МЕЂУ СВОЈИМА У "МАЛОЈ МОСКВИ"МИЛЕ с поносом напомиње да је у рату зарадио Медаљу за храброст, а у миру Орден заслуга за народ са сребрним зрацима. Године 1989. био је председник Пчеларског савеза Србије. Одржавао је у Рготини 120 кошница. Ово задовољство није дуго трајало, па је убрзо цео пчелињак поклонио својим Ргоћанима. И данас је међу својима у селу богате културне и духовне традиције, у месту вредних домаћина и револуционара, некадашњој "малој Москви", где на родном прагу дочекује и испраћа пролећа и зиме читајући старе и нове књиге.
          Легендарног спикера срећемо у родној Рготини, где проводи пензионерске дане и сабира успомене. Понекад погледа ТВ снимак прочитане реченице о Титовој смрти и, каже, најежи се, ухвати га чудна трема.
          - Покаткад ми смета што сам прочитао вест о Титовом коначном одласку. Године 1981. читао сам документарац Крсте Шканате о Титовом животу. Данима је трајао тај посао, радило се и по десет сати дневно. Никог тај напор није занимао, док је ових неколико речи оставило дубок траг у мојој каријери - говори некадашњи велики спикер великог ЈРТ-а.
          После завршетка зајечарске гимазије требало је, по партијском задатку, у Београду да студира грађевину. Међутим, то му није ишло од руке. Некако у то време познати режисер "Филмских новости" Аца Митровић чуо је за млађаног Здравковића, допала му се боја његовог гласа. Снимили су два документарца. Убрзо одлази код чувених лектора Радмиле Видак и Бранислава Сурутке, али није се прославио. Ипак, Радмила и Сурутка хтели су пошто-пото да "роде" новог спикера.
          - Радмила је једног дана умало заплакала. Рекла ми је да нисам оправдао њена очекивања. Уплашио сам се, мораћу кући, на земљорадњу. Замолио сам је за још један покушај. И за недељу дана - "проговорим". Како, ни сам не знам - објашњава спикерски великан.



          Чика Милета остављамо у родној Рготини. Достојанственог и неприметног, као да није легенда југословенског новинарства. 
          Објавио у Нема коментара:
          Ознаке:

          понедељак, 17. април 2017.

          Светски дух је болестан

          Објавио у Нема коментара:
          Ознаке:

          недеља, 1. јануар 2017.

          Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд....

          Храм Светог Саве: Купола спремна за долазак Христа. Раде ДРАГОВИЋ | 01. јануар 2017. 15:50 | Репортери "Новости" на највишој тачки Храма Светог Саве, где су у току последње припреме за склапање мозаика. Прве коцкице декорације биће утиснуте почетком марта, а ентеријер Храма биће у пуном сјају 2019. године  Поглед на унутрашњост храма са висине веће од 60 метара, Фото Жељко Кнежевић
          Поглед на унутрашњост храма са висине веће од 60 метара, Фото Жељко Кнежевић

          СРОДНЕ ВЕСТИ

                  ЧОВЕК који пали свећу, гледајући са највише тачке, темена куполе Храма Светог Саве на Врачару, није већи од палца. На кружној скели, високој око 60 метара, под капом највеће православне цркве на свету, приводе се крају последње припреме за почетак постављања мозаика. Већ од краја следеће године посетиоце Храма са тог места благосиљаће Христос "висок" чак 15 метара, који ће руком уметника бити приказан у тренутку вазнесења. Невидиљиви верницима који улазе у грандизону богомољу, заклоњени шумом цеви, ни на небу ни на земљи свакодневно ради и по двадесетак мајстора. Неимари грађевинске фирме "Фас" из Калуђерице ходају по платформи подигнутој од густе мреже алуминијумских цеви и патосница.
                  - У току је прекривање унутрашњости куполе посебним и италијанским "мапеи" малтером - док се успињемо ка темену куполе објашњава нам ђакон Мирослав Николић, главни архитекта Храма Светог Саве. - То ће бити подлога на којој ће бити залепљен мозаик. Тим руских уметника, предвођен чувеним академиком Николајем Мухином, у Москви увелико ради на композицијама које ће украсити врачарски храм.
                  Унутрашњост бетонске куполе ишарана је бројевима, позицијама, ознакама висине, котама и радијанима. Ове ремарке оставили су Мухинови сарадници који су крајем децембра посетили Београд и детаљно премерили и обележили унутрашњост куполе. Сводови су неколико дана били покривени картонима са контурама фигуре Христа и светитеља. То је била генерална проба декорације која ће се наћи на плафону највећег српског православног храма.
                  - Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд - објашњава ђакон Мирослав. - У овој екипи је чак 80 врхунских уметника. Према плановима, прве коцкице декорације биће утиснуте у малтер Храма већ почетком марта 2017.
                  Конструкција скеле може да издржи терет од 84 тоне
                  Скеле, мајсторе и материјал у поткуполном делу држи платформа ослоњена на три метална носача, које би по дужини и снази могла да послужи као мост на омањој реци. Ова конструкција тешка је 84 тоне и само њена монтажа била је велики грађевински изазов.
                  Убрзаним темпом врачарски храм се примиче свом коначном изгледу. После декорације куполе, руски неимари ће почети уређење олтарског дела, који ће такође бити украшен мозаиком.
                  - Радови се одвијају према тачно договореној динамици. Очекујемо да већ на јубилеј стицања самосталности, СПЦ 2019. године ентеријер Храма заблиста у пуном сјају - наглашава главни архитекта. - У међувремену обавили смо низ важних радова. Крипта је готово потпуно завршена, и већ има богослужбену улогу. Недавно се у њој причестило 500 руских и белоруских војника, који су у Србију дошли на војну вежбу "Словенско братство".
                  Крипта Храма Светог Саве већ блиста златним сјајем. Осликавање је завршено, а заокружен је и олтарски простор. Из Русије су стигле олтарске двери, полијелеји и и други декоративни елементи. Подови су украшени мермерним розетама, а врата пресвучена декоративном облогом од ливене бронзе. У току су припреме завршног украшавања будућег почивалишта патријараха Српске православне цркве.
                  Мајстори наносе посебан малтер на унутрашњост кубета
                  Четири степеништа која воде у седам метара дубоку крипту украшена су раскошном оградом од чувеног мермера - сивеца из Прилепа. Њу чине орнаменти какви су коришћени у средњовековној српској уметности. Посетиоци Храма на њој могу да уоче немањићке орлове, Константинов симбол "хи-ро", стилизоване преплете...
                  ПОЗИВ ДОМАЋИМ ФИРМАМА
                  РАДОВИМА на Храму Светог Саве руководи Свети архијерејски синод предвођен патријархом Иринејем. Управо ових дана биће упућен позив свим домаћим грађевинским предузећима да се укључе у завршетак радова.
                  - Објавићемо списак радова које ће изводити претходно акредитоване фирме - објашњава главни архитекта Храма. - Жеља нам је да се што више предузећа из целе Србије укључи у овај посао и тако ујединимо снаге за подизање Храма. Верујем да ће овакав рад, на домаћинској основи, помоћи да сви послови у Храму буду квалитетније и брже завршени.
                  СПОНА СА СВЕТИМ САВОМ
                  СРЕЋАН сам што свој рад уграђујем у Храм Светог Саве - уз осмех каже Андреја Рангелов, који је на челу тима зидара који ових дана припремају унутрашњост куполе за постављање мозика.
                  - Ово није моје прво искуство са верским објектима. Радио сам и на новобеоградској Цркви Светог Димитрија, као и на новој цркви у Ваљеву. Храм на Врачару је нешто друго. Мени и мајсторима је част што наше руке раде на богомољи која ће исказати нашу везу са Светим Савом - каже Рангелов
                  Објавио у Нема коментара:
                  Ознаке:
                  Пријавите се на: Постови (Atom)

                  ЛИТУРГИЈА

                  МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА

                  Предраг Протић Предраг Протић прије један сат Станислава Вуковић: -МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА-НАСА утврдила мистериозну повезаност србских црквених празника и догађања у свемиру!Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима. Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.Идејним творцима србске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, србски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични србски календар, уводи га Свети Сава и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару. Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример,споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.Година по србском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана. Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.

                  Бетовенова Девета симфонија. Финале

                  Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
                  Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
                  Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
                  Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
                  Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
                  Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
                  Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више