ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА
ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа — нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.
Видети више
Translate
Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала
уторак, 31. август 2010.
Други пишу: Иван Ивановић Разочарани дисидент
субота, 17. јул 2010.
Камена књига предака - једина
Стари гробови нестају полако, једине књиге предака
Видети више: http://picasaweb.google.com/110775457852466964212/KameneKnjigeGrupaZAVETINE#
среда, 24. март 2010.
Негативна селекција
Што је год који паметнији и поштенији, и што с народом лепше у љубави живи, то он нањ више мрзи, и више га гони; а што је год који луђи и неваљалији, и што су људи с њим незадовољнији, то га он више воли и брани.
Вук Караџић[1]
Напредовање кроз друштво је могуће захваљујући његовој раслојености: социјалној, економској и политичкој. Највиши слојеви доносе све оно што друштво може да пружи као одговор на свељудску потребу за бољим животом (Џеферсонов Pursuit of Happiness). Али ко добија ту награду? За очекивање је да у стварности неће увек и једино најбољи доћи на највише положаје. Изузетно, нарочито у кризна времена, бољи и лошији могу да замене места. Али како објаснити негативну селекцију: редовно напредовање лошијих и сузбијање бољих? У којој мери негативна селекција постоји у српском друштву? Да ли је тачно да се у Србији успех не прашта, способност не цени, а за врлину нема места?
У значењу одабир лошијег, појам „негативна селекција“ користи се у узгајању, економији, имиграционој и кадровској политици.[2] Нас она занима у друштву уопште – не само кадровски, јер запошљавање није једина друштвена промоција. У свету и код нас ретко је била предмет научног или новинарског истраживања по себи.[3] Међународни преглед открива упоредиве, али различите појаве, попут егалитаризама у Јапану (ексер који вири[4]), земљама Комонвелта (синдром високе булке[5]) и Скандинавије (закон из Јантеа[6]). У Југословенској науци појам се јавља у одређеном броју радова почев од осамдесетих година, често иза скраћенице „тзв.“ или под наводницима, без подробнијег објашњавања. Тек у октобру 2008 стиже до наслова једне телевизијске емисије: „Негативна селекција: зашто је гори бољи?“[7] Са друге стране, далеко чешће је тема личних разговора, интернет форума и коментара. Сама појава (без појма) је обрађивана у уметности: сетимо се прогона стваралаца у Домановићевом Мртвом мору[8], Нушићеве госпође министарке, од које најнеспособнији рођаци очекују државно намештење[9], или Дисовог „достојанства поделише идиоти“[10]. А знамо и да „Перо ради у контролу лета“.[11]
Стиче се утисак да је појава широко присутна у друштвеној стварности, одакле се раширила у језик и популарну културу али тешко проналази пут до званичне јавности. Ако је овај утисак тачан, у медијима ћемо негативну селекцију моћи да нађемо само посредно, у траговима, али ће они оцртавати обрисе нечег далеко већег.
Аутор*: Андреј Фајгељ
Видети више: http://trecasrbija.rs/?p=253
*О себи: Оснивач и директор Центра за савремену едукацију. Докторирао је са највишом похвалом на француском универзитету Пол Валери, на теми „Упоредна фразеологија и идеологија у епици: Хомер, француско витешко песништво, гусле“. Аутор је више стручних и популарних чланака, пројеката и веб сајтова. Говори француски, енглески, италијански и грчки.
недеља, 21. фебруар 2010.
ОБАВЉЕН А НЕОБЈАВЉЕН* РАЗГОВОР 2001... (Бела Тукадруз)
- Да ли има нечег доброг што нам "модерна" култура доноси, поред свега оног што односи, и што је однела?
Вероватно очекујете искључив одговор? Код нас многи мисле
да знају шта је доиста култура, а шта цивилизација. Онима који нису
у то сигурни, препоручујем да прочитају, ако то већ нису до овог
племенитог порекла, племенитијег порекла од цивилизације. "Модерна
прилику. Да ли бисте имали воље да то учинимо? Култура се мора
апсорбовати, Срби морају проћи кроз то; нека мало више времена
проводе над добрим књигама, има их; а мање по задимљеним кафанама
гутајући алкохол и облине певаљки, или у свом дому буљећи у екране
политички кич одевен у провидне хаљине забаве и разоноде...
- Шта се све крије иза онога што радо називамо "прогрес"?
Ако постоји истински "прогрес", у шта покушавају да нас увере
разноразни умишљени и лажни мудраци, упитајте их : да ли се неко
спасио од смрти? Може ли "прогрес" спасити од смрти? Да ли Вам
Смрт је победио једино Богочовек, Исус Христ, својим
васкрсењем.....
видети више >>>>>>>> http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/otkrivane/obavlenaneobjavlenrazgovor2001
______
* (Разговор Г - дина Милорада Скенџића са М. Лукићем, вођен крајем јануара - почетком фебруара 2001. године за београдски лист "Збиља".Није
објављен до 1. 10. 2001? Разлози? Овде се објављује, нешто сажет, после девет година )
петак, 19. фебруар 2010.
Дошло је време...ПРЕЧИЦА, према замршеним стазама што се рачвају у недовољно познатом сазвежђу Заветина
Сазвежђе З |
ЛИТУРГИЈА
МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА
Бетовенова Девета симфонија. Финале
Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више