KO je naredio ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, biće prvo pitanje koje će Tužilaštvo za organizovani kriminal postaviti bivšem šefu Službe državne bezbednosti Radomiru Markoviću u prostorijama zatvora u „Zabeli“ kod Požarevca. Njegovo ispitivanje očekuje se ovih dana, ali zasad nema nagoveštaja da li je ovaj osuđenik spreman da govori.
Za razliku od njega, Milorad Ulemek Legija izneo je tužiocu svoja saznanja o mučkom ubistvu novinara, na Uskrs 11. aprila 1999. godine i u jeku NATO bombardovanja. Teško je sada reći da li su Ulemekova saznanja posredna ili neposredna, jer njegov iskaz nosi oznaku „službena tajna“.
Iz onoga što je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević saopštio javnosti može se naslutiti da je Ulemek „uvezao celu priču“, objasnio uloge „direktnih aktera“ zločina i potvrdio dotadašnja saznanja istrage.
- Ratko Romić i Miroslav Kurak bili su na mestu zločina, kao i još jedna osoba, čiji identitet još ne možemo da saopštimo - navodi izvor „Novosti“ blizak istrazi. - Milan Radonjić i Radomir Marković terete se za podstrekavanje na ubistvo novinara. Marković je podstrekavao, sumnjamo, Radonjića, a on Romića i Kuraka. Čekamo odgovor na pitanje od koga je Marković dobio nalog.
Tadašnji šef tajne srpske policije sigurno nije bio na vrhu piramide onih koji su naredili likvidaciju Ćuruvije. Istraga već zna da je ubistvo politički motivisano i da je naredba stigla od zasad nepoznate osobe, ali se u medijima provlači ime bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, tačnije njegove supruge Mirjane Marković.
- Kada Marković bude suočen sa dokazima koje je izneo Milorad Ulemek Legija o tome ko je, kako i po čijem naređenju ubio Ćuruviju, i kako se odigrala sama likvidacija, neće moći, kao do sada, da tvrdi da sa tim slučajem nema nikakve veze - navodi naš izvor. - Ili će priznati od koga je dobio zadatak da organizuje ubistvo Ćuruvije, ili će svu odgovornost preuzeti na sebe. Naravno, postoji mogućnost da ćuti, ali će to samo po sebi da govori
mnogo toga - kaže ovaj izvor. A povezanost vrha tadašnje vlasti sa ubistvom i eventualnim nalogodavcima ubistva, čiji je motiv politički a mogao bi da bude i „ličan“, kako je rekao specijalni tužilac Miljko Radisavljević, pokazaće istraga.
Interesantno je, međutim, da je u listu „Glas javnosti“, Milorad Ulemek februara 2007. godine tvrdio da DB ne stoji iza ubistva Slavka Ćuruvije i negirao da je u zločin umešana Mirjana Marković. Današnji osuđenik za ubistvo srpskog premijera tada je tvrdio da je ubistvo Ćuruvije „podmetnuto“ Službi DB kako bi se „masa digla protiv Miloševića“.
- Zašto je on ubijen baš na Uskrs? Samo zato da bi se posle reklo: „Evo, ‘crveni’ ubijaju na najveći hrišćanski praznik, ništa im nije sveto“ - govorio je tada Ulemek. - Međutim, ta im se stvar izjalovila. Ubistvo Ćuruvije nije podiglo opoziciju i narodne mase protiv Miloševića. Malo su se režiseri preračunali! Zaboravili su da je tada trajao rat i da će se ta vest „izgubiti“ u mnoštvu drugih.
Ulemek je tada objašnjavao da je „Milošević mogao da Ćuruviju skloni sa scene na hiljadu drugih načina“:
- I to zakonski! U ratnom stanju, mogao je da ga strpa u zatvor i da do kraja rata ne vidi ni sunca ni meseca. I, stvar bi bila rešena! Zato je i bila pronađena „alternativa“ u Miri Marković. Jer, ona i Ćuruvija su bili kućni prijatelji. Tu su bile kućne čajanke i na kraju - ispraćaj sa suzama.
Nekadašnji komandant JSO rekao je tada i da je cilj takvih „medijskih napisa“ bio da se „Služba anatemiše i izvrgne ruglu“, optužujući „strani faktor“ da je ubio Ćuruviju.
- Opšte je poznato da je pokojni Ćuruvija živeo normalno. Bez ikakvog obezbeđenja, da se kretao opušteno, tako da je njega, nažalost, mogao da ubije i moj deda - govorio je Ulemek 2007. - Nije za to uopšte bila potrebna Služba. I u ovom slučaju: neko je pažljivo pratio stvari, analizirao i vukao konce. Zato ne stoji ona smešna priča da je sve urađeno po nalogu Mire Marković i Radeta Markovića.
Prema rečima Ulemeka, smešne su bile i tvrdnje ministra policije Dušana Mihajlovića da je Služba angažovala Luku Pejovića i „malog Priku“ da ubiju Ćuruviju. Obojica su u međuvremenu ubijena.
- Ubijeni su za vreme vladavine DOS, koji je ubistvo Ćuruvije tobože razrešio. Samo, fali im i tu svedok-saradnik! Sedam godina sve je to „službena tajna“, a procesuiraće se kad na vrbi rodi grožđe - tvrdio je Ulemek.
Ipak, tri godine kasnije bilo je jasno da Ulemek ipak ima drugačija saznanja o ubistvu Ćuruvije. Jer, Miloš Simović, odbegli pripadnik „zemunskog klana“, optužen i osuđen za razne zločine (od atentata na premijera Zorana Đinđića do otmica i terorizma) pokušao je da trguje „dragocenim informacijama“.
Simović je, posle hapšenja, pokušao da izvuče status svedoka-saradnika, govoreći da zna ko je ubio novinara. Pozivao se na druženje sa Ulemekom u jednoj diskoteci.
- Tada je Legiji prišao jedan čovek i kratko su razgovarali - ispričao je Simović. - Kada je otišao, Legija se okrenuo prema meni i rekao: „Znaš ko je ovo? On je ubio Ćuruviju. Nije mi rekao ime, ali sam ga ja kasnije prepoznao u novinama. Bio je to Miroslav Kurak.
BAGZI: ULEMEK NAREDIO UBISTVO ROMIĆA I KURAKA
I Dejan Milenković Bagzi, drugi pripadnik „zemunskog klana“, danas zaštićeni svedok, u svom iskazu pominjao je slučaj „Ćuruvija“. On je tvrdio da je Dušan Spasojević imao nalog od Ulemeka da ubije Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Milenković nije znao razlog, ali je naveo da su posle Legija i „ta dvojica ispeglala stvar“.
Sada se nagađa da je Ulemek govorio i o tome sa tužiocem, odnosno da je objasnio kako mu je Rade Marković tražio da „ubije Romića i Kuraka“. Ipak, i dalje ostaju nejasni motivi bivšeg komandanta „crvenih beretki“ da progovori o ovom zločinu i prvi put direktno optuži Službu za neko ubistvo. Veruje se da će naredni dani dati odgovore i na to pitanje.
MOGAO DA UZME PARE
DA bi Milorad Ulemek Legija mogao da zna dosta o zločinima iz devedesetih godina prošlog veka, svedoči i podatak da je po završetku pobune JSO novembra 2001. godine, vlastima stavio do znanja da raspolaže informacijama o likvidacijama.
Ulemek se tada obreo u kabinetu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, a na jednom od zidova visio je plakat sa fotografijama ubijenih i nagradama od po 300.000 maraka onome ko pomogne u rasvetljavanju ubistava. Tu su bile slike Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, Radovana Stojičića Badže, Pavla Bulatovića, Žike Petrovića...
Ulemek je pogledao plakat i pred svedocima glasno sabirao:
- Ne znam da li da vam sada uzmem ove milione ili kasnije - rekao je Legija.
Ko je naredio ''Ubijte Ćuruviju''? | Hronika | Novosti.rs
Za razliku od njega, Milorad Ulemek Legija izneo je tužiocu svoja saznanja o mučkom ubistvu novinara, na Uskrs 11. aprila 1999. godine i u jeku NATO bombardovanja. Teško je sada reći da li su Ulemekova saznanja posredna ili neposredna, jer njegov iskaz nosi oznaku „službena tajna“.
Iz onoga što je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević saopštio javnosti može se naslutiti da je Ulemek „uvezao celu priču“, objasnio uloge „direktnih aktera“ zločina i potvrdio dotadašnja saznanja istrage.
- Ratko Romić i Miroslav Kurak bili su na mestu zločina, kao i još jedna osoba, čiji identitet još ne možemo da saopštimo - navodi izvor „Novosti“ blizak istrazi. - Milan Radonjić i Radomir Marković terete se za podstrekavanje na ubistvo novinara. Marković je podstrekavao, sumnjamo, Radonjića, a on Romića i Kuraka. Čekamo odgovor na pitanje od koga je Marković dobio nalog.
Tadašnji šef tajne srpske policije sigurno nije bio na vrhu piramide onih koji su naredili likvidaciju Ćuruvije. Istraga već zna da je ubistvo politički motivisano i da je naredba stigla od zasad nepoznate osobe, ali se u medijima provlači ime bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, tačnije njegove supruge Mirjane Marković.
- Kada Marković bude suočen sa dokazima koje je izneo Milorad Ulemek Legija o tome ko je, kako i po čijem naređenju ubio Ćuruviju, i kako se odigrala sama likvidacija, neće moći, kao do sada, da tvrdi da sa tim slučajem nema nikakve veze - navodi naš izvor. - Ili će priznati od koga je dobio zadatak da organizuje ubistvo Ćuruvije, ili će svu odgovornost preuzeti na sebe. Naravno, postoji mogućnost da ćuti, ali će to samo po sebi da govori
Interesantno je, međutim, da je u listu „Glas javnosti“, Milorad Ulemek februara 2007. godine tvrdio da DB ne stoji iza ubistva Slavka Ćuruvije i negirao da je u zločin umešana Mirjana Marković. Današnji osuđenik za ubistvo srpskog premijera tada je tvrdio da je ubistvo Ćuruvije „podmetnuto“ Službi DB kako bi se „masa digla protiv Miloševića“.
- Zašto je on ubijen baš na Uskrs? Samo zato da bi se posle reklo: „Evo, ‘crveni’ ubijaju na najveći hrišćanski praznik, ništa im nije sveto“ - govorio je tada Ulemek. - Međutim, ta im se stvar izjalovila. Ubistvo Ćuruvije nije podiglo opoziciju i narodne mase protiv Miloševića. Malo su se režiseri preračunali! Zaboravili su da je tada trajao rat i da će se ta vest „izgubiti“ u mnoštvu drugih.
Ulemek je tada objašnjavao da je „Milošević mogao da Ćuruviju skloni sa scene na hiljadu drugih načina“:
- I to zakonski! U ratnom stanju, mogao je da ga strpa u zatvor i da do kraja rata ne vidi ni sunca ni meseca. I, stvar bi bila rešena! Zato je i bila pronađena „alternativa“ u Miri Marković. Jer, ona i Ćuruvija su bili kućni prijatelji. Tu su bile kućne čajanke i na kraju - ispraćaj sa suzama.
Nekadašnji komandant JSO rekao je tada i da je cilj takvih „medijskih napisa“ bio da se „Služba anatemiše i izvrgne ruglu“, optužujući „strani faktor“ da je ubio Ćuruviju.
- Opšte je poznato da je pokojni Ćuruvija živeo normalno. Bez ikakvog obezbeđenja, da se kretao opušteno, tako da je njega, nažalost, mogao da ubije i moj deda - govorio je Ulemek 2007. - Nije za to uopšte bila potrebna Služba. I u ovom slučaju: neko je pažljivo pratio stvari, analizirao i vukao konce. Zato ne stoji ona smešna priča da je sve urađeno po nalogu Mire Marković i Radeta Markovića.
Prema rečima Ulemeka, smešne su bile i tvrdnje ministra policije Dušana Mihajlovića da je Služba angažovala Luku Pejovića i „malog Priku“ da ubiju Ćuruviju. Obojica su u međuvremenu ubijena.
- Ubijeni su za vreme vladavine DOS, koji je ubistvo Ćuruvije tobože razrešio. Samo, fali im i tu svedok-saradnik! Sedam godina sve je to „službena tajna“, a procesuiraće se kad na vrbi rodi grožđe - tvrdio je Ulemek.
Ipak, tri godine kasnije bilo je jasno da Ulemek ipak ima drugačija saznanja o ubistvu Ćuruvije. Jer, Miloš Simović, odbegli pripadnik „zemunskog klana“, optužen i osuđen za razne zločine (od atentata na premijera Zorana Đinđića do otmica i terorizma) pokušao je da trguje „dragocenim informacijama“.
Simović je, posle hapšenja, pokušao da izvuče status svedoka-saradnika, govoreći da zna ko je ubio novinara. Pozivao se na druženje sa Ulemekom u jednoj diskoteci.
- Tada je Legiji prišao jedan čovek i kratko su razgovarali - ispričao je Simović. - Kada je otišao, Legija se okrenuo prema meni i rekao: „Znaš ko je ovo? On je ubio Ćuruviju. Nije mi rekao ime, ali sam ga ja kasnije prepoznao u novinama. Bio je to Miroslav Kurak.
BAGZI: ULEMEK NAREDIO UBISTVO ROMIĆA I KURAKA
I Dejan Milenković Bagzi, drugi pripadnik „zemunskog klana“, danas zaštićeni svedok, u svom iskazu pominjao je slučaj „Ćuruvija“. On je tvrdio da je Dušan Spasojević imao nalog od Ulemeka da ubije Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Milenković nije znao razlog, ali je naveo da su posle Legija i „ta dvojica ispeglala stvar“.
MOGAO DA UZME PARE
DA bi Milorad Ulemek Legija mogao da zna dosta o zločinima iz devedesetih godina prošlog veka, svedoči i podatak da je po završetku pobune JSO novembra 2001. godine, vlastima stavio do znanja da raspolaže informacijama o likvidacijama.
Ulemek se tada obreo u kabinetu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, a na jednom od zidova visio je plakat sa fotografijama ubijenih i nagradama od po 300.000 maraka onome ko pomogne u rasvetljavanju ubistava. Tu su bile slike Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, Radovana Stojičića Badže, Pavla Bulatovića, Žike Petrovića...
Ulemek je pogledao plakat i pred svedocima glasno sabirao:
- Ne znam da li da vam sada uzmem ove milione ili kasnije - rekao je Legija.
Ko je naredio ''Ubijte Ćuruviju''? | Hronika | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар