ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више


Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
СУРБИТА(р) ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
ЗАВЕТИНЕ+ Нова серија књижевног листа.Уредници Мирослав и Александар (ЛУКИЋИ) - (2019 - )

недеља, 16. март 2014.

PEREAT / Zoran M. MANDIĆ



Sada znam da se mogu

Pisati pesme sa starim idejama

U slavu Svetog Duha kao aktivnoj

Boižjoj sili

U slavu Boga Janusa kome je

Gaj Julius Cezar posvetio novo

Računanje vremena

Poezija je spoj pirgova

Srca i uma čak i starorimskih Plebejaca

Koji su u trenutku žrtvovanja

Svojih života izvkivali

Pereat

Dole s njim neka propadne

U pesmi se ne sme olako dići sidro

Zato što pravi pesnici

Čitaocima praštaju a sebi nikada

Kako je o tome savetovao Šekspir

Poezija nije Hemingvejev pokretni praznik

Frojdov kauč ni

Život Kimitake Hiraoka

Sekudanta Jukia Mišime

Zato je najbolje istraživati duboke ponore

Pesnika u njegovom delu pa i u izboru

Smrti pisanja i čitanja

Pesnik treba da se rukovodi sopstvenim ukusom kao

Empedokle kada je skočio u užareni

Krater vulkana Etna

Radnji ove pesme pripada sentenca

Et ita decreverunt omni melius

Kako je glasila uobičajena formula

I tako smo odlučili da je najbolje

Kojom se završavala presuda

Inkvizitorskog tribunala 1573. godine

Kao u slučaju suđenja slikaru

Paolu Kaljariju Veronezeu

Veroneze se nije potčinio

Jednodušnom sudu javnosti

Smatrao je kao Harlod Robins da je javnost

Stara žena koju treba pustiti da

Mrmlja i trabunja
Апатински књижевни сусрети на Дунаву. Међу гостима и кадемик Вл. Јеротић, 2010.


четвртак, 6. март 2014.

Love birače bajatim sloganima

 MANjAK ideja, višak kopija! Tako bi, u najkraćem, mogli da se
opišu slogani sa kojima su partije izašle pred birače. Jer, mnogi od
njih su se već čuli ranije, pa izborni štabovi više liče na društvo
plagijatora.



Recimo, koalicija koju predvodi Liberalno demokratska partija
pred građane je izašla sa parolom „Vreme je“. Poruka i ne bi bila
previše čudna da već dva puta nije korišćena tokom devedesetih godina.
Identičan slogan imala je i DS na prvim višestranačkim izborima 1990.
godine, dok je šest leta kasnije i SRS koristio ovaj „mamac“ za birače.

I
za demokrate bi se moglo reći da su „prelistavali“ prethodne parole.
Pred građane prestonice izlaze sa „Beograđani znaju zašto“, što veoma
podseća na parolu DSS za parlamentarne izbore 2012. „Za Srbiju, znaš
zašto“.

Kopiraju i naprednjaci. Tako na jednom od
njihovih plakata uz ime Aleksandra Vučića stoje i velike brojke „50% +
1“. Više nego slično ideji radikala za parlamentarne izbore 2007, kada
su zakupljivali bilborde uz natpis „50 odsto plus tvoj glas“.

Profesor
FPN Zoran Stojiljković kaže za „Novosti“ da je jedan od razloga što se
slogani vrte ukrug i taj što se društvene okolnosti vrte ukrug:

-
Već 25 godina imamo ekonomske probleme. Zato stranke ne žele da izađu
sa parolom da će menjati radno zakonodavstvo, jer to donosi negativne
poene, već koriste slogane koji ništa ne znače.

Kopiranju
tuđih ideja najčešće su pribegavali liberali. Osim poslednjeg
prepisivanja slogana „Vreme je“, oni su i na prethodnim izborima pred
birače izašli sa sloganom „Preokret“, koji je vrlo sličan onom koji je
Bogoljub Karić lansirao pet godina ranije - „Pokret za preokret“.

BOLjI ŽIVOT KAO UDICA

I
demokrate su 2012. godine pribegle plagijatu. Njihova izborna lista
tada se zvala „Izbor za bolji život“, što je slično „udici“ koju su
zabacili socijalisti 1997. godine. Njihov slogan tada je bio „Za bolji
život, budućnost Srbije“.



Love birače bajatim sloganima | Politika | Novosti.rs

понедељак, 3. март 2014.

Из нових рукописа / Зоран М. МАНДИЋ




КАДА УМРЕМ

Када умрем
Смрт да ме не изда
Црну торбу нек однесу
Не, другачије
Опасно је отворити
Врата на почетку
Да се различитости не би
Разбежале
На тајном мест нека ме
Сахране
Да не занју када
Храним своје јадно
Срце
Мене живог има најмање
Ниједан отворен пут
Није у мени тражио
Ушће
Само пустиња бејах
Унутра
Само појило за животињу
Само жедни радознали
Бедници које нисам пуштао
Унутра
Иза великих закључаних
Врата свака је моја
Песма
У библиотеци смрти
Објављенa




МИЛОВАЊЕ

Само
Да се речи не распадну
Да се неповампире гласови
Који им савез чине
Где би са предњонепчаном и
Задњонепчаном тугом
Где са Језиком

О распаду се прича
О смаку света у којем

Незадовољствима смак призивамо

И сујеверјем ватру тумачимо
Не знајући како се ватра гаси

Ко ће ми помоћи да не говорим
Одзвања космоонијски крик

Један од нас двојице мора отићи
Узвраћа Господар распада

И у реч
Распалу ме претвара

Не бој се
Поручује Бог

Ја сам увек на правој страни
Запевај ако можеш још једанпут

И пусти Смрт
Да те милује




НОСОРОГ

Он није леп
Да би био паун
Да би се на коњским тркама
Кладили на њега

Метафоре се не слажу са његовом
Незграпношћу

Протествују и друге стилске
Фигуре

Други знакови
Арнажмани

А ја сам га насликао на зиду
Гостинске собе
Изнад мамине шкриње
У којој смо чували јединог Брема

У граду

Велику шаховску таблу
Два очева ордена за храброст
И нешто ситнине када нестану залихе
Уља и брашна

Он нам се свако јутро смешкао са зида
Благосиљао нашу собу
Наше залихе уља и брашна
Нашу ситнину
Чувао нас је од подлих снова

И био је леп
Иако није био паун

Иако се нисмо никада на коњским тркама
Кладили на њега

ЛИТУРГИЈА

МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА

Предраг Протић Предраг Протић прије један сат Станислава Вуковић: -МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА-НАСА утврдила мистериозну повезаност србских црквених празника и догађања у свемиру!Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима. Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.Идејним творцима србске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, србски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични србски календар, уводи га Свети Сава и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару. Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример,споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.Година по србском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана. Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.

Бетовенова Девета симфонија. Финале

Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више