ПРЕТРАЖИВАЧ: РЕЧИ / Зоран М. МАНДИЋ

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа — нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више

понедељак, 16. јун 2014.

РЕЧИ / Зоран М. МАНДИЋ

Палом анђелу Платону

Речи нису настале у

Машти

Она им је само помогла

Да све буде много другачије

Да мислиш ако стварно мислиш

Не трепериш притом на сваку

Команду мозга

Речи се залећу

Потурају дезинформације

Подстичу диктатуру страха

Гримаса и празну причу

Слободе ћутања

Речи уплетене у теорију завере

Фразе – Смак света

Личе на пале анђеле

Који никако да се опораве

Свет речи је све већа лудница

Без иједног Максимуса на

Булеварима поезије

Платон је знао за то лудило али и

Он је пао у коментарима тог стања

Маштајући нестао је у клизиштима и

Одронима језика

Између Сократа и Аристотела

Речи су слабо плаћене стриптизете

Подају се и удају у

Свемиру разглављених сензација

Пониру у јаву као у бунар огледала

Разапетих на адресама друштвених

Мрежа

Истина је у логору заточених метафора

Без непотписаног уговора са речима

Стриптизетама

Падалицама и репатицама

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА

Предраг Протић Предраг Протић прије један сат Станислава Вуковић: -МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА-НАСА утврдила мистериозну повезаност србских црквених празника и догађања у свемиру!Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима. Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.Идејним творцима србске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, србски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични србски календар, уводи га Свети Сава и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару. Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример,споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.Година по србском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана. Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.

Бетовенова Девета симфонија. Финале

Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више

Леонид Решетњиков

Veoma sam zadovoljan što u Srbiji postoje ljudi koji shvataju da je budućnost države samo u jednom, da se vrate u Srbiju (....) Naučili su nas da pesnicom pretimo nebu. I šta je rezultat toga? Porušeni hramovi. Na mojim predavanjima su potomci ljudi koji su odbili da prete nebu pesnicom. Oni su naša odbrana. Tu je potomak viteza svetog Đorđa iz Prvog svetskog rata Pavla Andrejeviča Kuzubova i potomak čuvene porodice Petra Uvarova. NJihovi dedovi su prošli kroz Jugoslaviju. Deda Pavla Andrejeviča je služio u Kraljevskoj vojsci i bio je načelnik odeljenja u Ministarstvu odbrane. Živeo je u Zemunu. Za njih je ovo susret sa drugom otadžbinom.

To su bilo ljudi koji su stali u odbranu Rusije i položili svoj život za nju. Ali, mi smo pretili nebu pesnicom i platili to sa 27 miliona žrtava.

Uvek pitam koliko ljudi je poginulo u Prvom svetskom ratu. Svi kažu mnogo. Da, mnogo. Onda pitam da li su u Rusiji grobovi onih koji su ubijeni u Prvom svetskom ratu. Kažu da jesu. A nisu. Nema grobova poginulih. Postoje grobovi umrlih u bolnicama. Grobova ratnika nema. Jer car Nikolaj nije dozvolio Nemcima i Austrougarima da uđu u Rusiju. Tada neprijatelj nije stigao ni do Minska. A u Drugom svetskom ratu smo tokom tri godine izgubili ceo evropski deo Rusije.

Kada kažu da je car loš, pitam kako je za vreme cara broj Rusa povećan za 55 miliona? Tada su u Rusiji rođeni Puškin, LJermontov, Mendeljev, Dostojevski, Čehov. Tada je izgrađena pruga od Moskve do Vladivostoka za 10 godina a danas ni najkraću nikako da završimo.

Mi smo učili lažnu istoriju. Do dana današnjeg je Rusu teško objasniti da je bilo sjajnih stvari u vreme carevine. Bilo je problema, naravno, nekada su oni bili veliki, ali je su to bili problemi razvoja. Eh, kada bismo samo znali svoju istoriju i svoja dostignuća.. Ali, deo Rusa ni danas ne prihvata nikakve argumente. Samo ponavljaju da je to bila krvava carevina.

ЛеЗ 0007282

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

Библиотека ПРОТОТИПА

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

Посећеност

(006) Архив УКАЗИВАЊА и ПРИКЉУЧЕНИЈА ~ ПРЕПЕВИ >

понедељак, 16. јун 2014.

РЕЧИ / Зоран М. МАНДИЋ

Нема коментара:

Постави коментар

ЛИТУРГИЈА

између митарења чудовишта и уметности будућности

Канцеларија Портала... | САЗВЕЖЂЕ З

Образац за контакт / Претплата на нејавне и приватне делове Портала Великих претеча | Сазвежђа З

Како помоћи "Заветинама"?