АЗИЛ / Радивој Шајтинац

Овде живе пакао и неки људи

Чувају их речи  и понекад лекови

Обилазе лепа лица,сенице и весници пролећа

Кад кисне све писне

Кад је сунчано све се види

Законски,пас је везан и шугав

Магловито ограђено

Нема ни антене ни одвода

Прво што исплива из преливене септичке јаме

Личи на неку велику књигу

Која је ,прича се,неразумљива

 и кад је сува

Било је покушаја да  се колективно прогледа

Али све је остало на речима

Влази,снази

Држави

Лековима и  свему што је њихово

   ______

           Из рукописа: Основи постморализма

   

Награде и коментари (1)

ЖИРИ "ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ" ИЗАБРАО

Занимљива грађа, за сутра и прекосутра

____________

Коста 18. фебруар 2015. 14:40

Како то да није победио "одлични" писац Филип Давид и његово ремек дело од 170 страна?

Miodrag Tihomir 18. фебруар 2015. 21:23 

Vi mora da ste "odlican" kriticar i nacitan covek, cim procenjujete kvalitet knjige po broju strana... ___

У великом надметању за награду "Меша Селимовић" за књигу године, коју
традиционално додељују "Вечерње новости", суверено је победио Енес
Халиловић (1977), песник из Новог Пазара, са књигом поезије "Зидови" у
издању "Албатроса плус". Халиловић је тако постао, јубиларни, 30.
добитник овог престижног признања, које је у својој историји три пута
дељено на равне части.
Име овогодишњег лауреата саопштено је јавности у подне, у Вуковој
задужбини. Многобројним новинарима обратили су се новинар "Новости"
Драган Богутовић, који је са Огњеном Лакићевићем оснивач награде "Меша
Селимовић", и награђени песник.
- У овом тренутку прву помисао и најдубље осећање ћу прећутати. Желим да свакој вести приступим хладнокрвно. Ослоњен на судбину, без помпе, без сувишних емоција, примио
сам ову вест и одмах помислио да је стрпљење боље од свега на овом
свету. А нема тога посла у којем стрпљење игра тако важну улогу као у
писању. Писање, то је дуго посматрање, мишљење, дуго седење, редиговање,
скапавање над текстом. Без стрпљења писац је незамислив - рекао је
Халиловић.
Са 22 гласа критичара, он је овогодишњег "Мешу" освојио убедљиво, а његови "Зидови" су постали 11. песничка књига овенчана овом наградом. Халиловић је у 45 песама писао о појму зида,пратећи га кроз историју. Ту су Хадријанов, Сервијев, Кинески и
Берлински зид, зидови сазнања, у филозофији и у логици, али и они
упрљани политичким паролама... По начину певања, редукованом језику и
оригиналним замислима, како је истакао Милош Петровић, Халиловић и овом
књигом припада привилегованом делу савремене поезије.
- И Меша је писао о зиду. Он каже да иза зида, иза невидљивог стропа бије
кудрет-сат, незаустављив ход судбине. Чини ми се да тај ход обухвата
наша настојања, заблуде, мисли и сећања. Савремени човек јесте заробљен,
али не само физичким зидовима. Свуда по свету црне идеологије,
шоу-програми, јефтина забава, површност и понајвише себичност учиниле су
савременог човека заробљеником који је сведен на простог потрошача.
Тешко је онима који не читају, а још је теже онима који читају - поручио
је славодобитник и окупљенима прочитао песму "Јесен" из награђене
књиге.

У овогодишњем Великом жирију "Вечерњих новости" за књигу године
учестовало је 49 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних
историчара, који су овога пута предложили 85 књига. Око "Меше" су по
27. пут окупљени књижевни зналци који редовно прате домаћу продукцију и
који су годинама привржени овом престижном признању. Припадају
различитим генерацијама, од најмлађе до најстарије и, што је посебно
важно, заговорници су различитих књижевних поетика. Истовремено, долазе
из различитих средина и градова: Београда, Новог Сада, Ниша, Смедерева,
Крушевца, Крагујевца, Младеновца, Бањалуке, Бијељине, Новог Пазара,
Зрењанина, Сомбора, Суботице, Вршца, Јагодине и Мокрина.
Жирирање за "Мешу" специфично је и јединствено, не само код нас, него и у
региону: избор најбоље књиге године обавља се јавно, пред најширом
читалачком публиком. На страницама нашег листа гласови критичара
објављивани су свакодневно од 6. фебруара. До победника се стигло на
једноставан начин - збрајањем гласова. За "Зидове" су се одлучили: Милош
Петровић, Слађана Илић, Валентина Хамовић, Александар Б. Лаковић,
Бојана Стојановић Пантовић, Зоран Богнар, Гордана Влаховић, Александар
Костадиновић, Александра Петровић, Драгана В. Тодоресков, Часлав
Николић, Саша Радојчић, Радмила Лотина, Душан Стојковић, Драган
Бошковић, Јасмина Тонић, Валентина Питулић, Марија Васић Каначки, Зоран
М. Мандић, Шефкет Крцић, Татјана Лазаревић Милошевић и Небојша Лазић.

Песничка збирка 'Зидови' Енеса Халиловића добила 'Мешу' | Култура | Novosti.rs

КО ТО ТАМО НЕ ЧИТА ПОЕЗИЈУ / Зоран М. Мандић

 

Слике са путовања, центар Куршумлије. Новембар 2014. "Заветине"

            Поезија је дефинитивно пала на само дно своје измишљене кризе. Уз помоћ божје толеранције још увек дише и преживљава на махове. У скученом предсобљу њене кући смрти смеју се: Борхес, Маларме, Јесењин, Бодлер, Витмен... У њиховом смеху нема ни трунке ироније због које би морали на суд части. Њихов смех долази из дубине страсти са којом су се обраћали читаоцима свог дволичног прохујалог времена. Борхес, председавајући њиховог Друштва, и даље збија шале на рачун немарних читалаца. Оних, који су сујетним романописима спочитавали Јесењина, а Мајаковског бирали за кума. Нико више не чита поезију, рекао би Александар Лукић. У затамљеном углу те његове изјаве је и део прорачуна, након кога је констатовао да су у прошлости читаоци више цртали купине неголи читали поезију.

            Поезија се, нажалост, и данас налази у запећку прсканог поврћа савременог читаоца. Немоћна и незаштићена пропада. Телесно и жанровски. На вашарима таштине уредника историја и музеја живота све је сличнија речнику Андрићевих позајмица. Загушена окупацијом ружних облакодера прича Поезија нестаје, све више и више, око себе. Шћућурена све чешће напушта своје незаштићено двориште да би за бедну надницу чистила подове кухиња и купатила у прози. У прози јој је забрањен  улаз у дневне и спаваће собе.

            Читаоци и даље заверенички роваре у напуклинама њених бедема. Не чтају је, али отимају из ње све што могу да продају на пијацама: романа, филмских сценарија, афоризама, есеја, прича и наравно недодирљивих пузли и лего коцака романа. Крадљивци су из њеног дворишта однели и Доналдове љуљашке.Због украдених столица све је више кривих задебљања вена на њеним крхким трубадурским ногама.  Лопови су опљачкали и њену кућу смрти. Међу зидовима њене собе без прозора пијани Бодлер шамара Малармеа дивљим питањем: «Ко то тамо не чита поезију?». Да ли је Платон заиста запржио чорбу песничку, или се са Ничеом људски ум, после њега, опасно померио устрану – питање је за све који не читају поезију.

            На последњем тајном конгресу песничких кућа смрти Јесењин је опсовао комунистичку мајку 21-ом веку посрнулог Раја књижевности. Лекари земље Заветине, са Института за проматрање Фројда, пацијентима Чистилишта реитују Јесењина. Људи, увек ће бити поезије и оних који једино не знају да украду  њену душу – узвикнуо је, пред Драинцем у Прокупљу, Александар Лукић. Ко то још тамо не чита поезију? На самрти језика!

КРАВАТА МОГ ОЦА / ЗОРАН М. Мандић

(епизодни прилог поетици фотографије)

Од далеке 1957. године мој отац не везује кравату. Мирно почива у

тамности скровитог места вечности. Његов насмејани лик непрестано отвара

врата ведрине. У порозности мог погледа,

И није то она ведрина која међу живе допире и доспева својим

класичним одразом. Кроз њен загонетни говор моје године ужурбано грабе

натраг. У детињатво. Међу питања – одакле толико несмотреног говора без

кравате? И зашто не стигох да упамтим све важности изгледа? Када се

наступа. Полаже важан испит. Одлучује. Неко уверава.

Боже, како фотографија уме да дарива треном у коме се одједном

створи детињство. И сећање постане критика неважног памћења. Критика

бесосећајности са сопственим изгледом.

У магновењу сам завезао око свог поодмаклог врата виртуелну

кравату. И разумео шта ми је отац хтео да каже.

Он је сада ту много више поред мене, него што је стварно одсутан. Уме

много сугестивније са својим погледом, него ја са речима. Са мањкавим

речима. И мањкавим сликама. Фотографијама. Без кравате. И загонетности.

Са њиховим (не)дореченим епизодама. Над његовим одмаклим гласом

блиста ореол чаролије  мистерије.

Cena: 2 000 EUR   2 300 EUR

Adresa: selo graovo kod grdelice

Površina: 60 m²

Lokacija: Leskovac

prodajem napusteno seosko domacinstvo u okolini grdelice selo graovo opstina leskovac,udaljeno 6 km.od grdelice.kuca je starije gradnje ali moze da se zivi u njoj , da se renovira ili srusi gornji sprat posto ima dobar temelj od kamena. sa placem od 60ara,ima trofazna struja u kuci. ima i bunar u dvoristu sa vodom.na spratu ima tri prostorije a u prizemlju dve ,idealno za cuvanje domacih zivotinja,mirno selo sa veoma malim brojem ljudi,ima put asfaltiran kroz selo,na placu ima i veliki broj sljiva i jabuka koje nisu obradjivane duzi vremenski period. kao i jedan deo je pod sumom i ogrevnim drvetom. cena 2000evra.moze zamena za auto.

<img alt="" src="/Content/Images/new_pack/none.gif" />

http://www.mojtrg.rs/Listing/AdDetail/Index/856481-Napusteno-seosko-domacinstvo