Сурбита

Сурбита
Виртуелни музеј Сурбита (визија Completariuma)

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋ српским "ЗАВЕТИНАМА"- НЕОПХОДНЕ

ДОНАЦИЈЕ И СВАКА ДРУГА ПОМОЋИ ПОДРШКА „САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНА“

"Заветинама" је потребна свака помоћ!

субота, 19. октобар 2013.

Три песме / Зоран М. МАНДИЋ

Зокс, из албума за 2010.
КАДА УМРЕМ

Када умрем
Смрт да ме не изда
Црну торбу нек однесу
Не, другачије
Опасно је отворити
Врата на почетку
Да се различитости не би
Разбежале
На тајном месту нека ме
Сахране
Да не знају када
Храним своје јадно
Срце
Мене живог има најмање
Ниједан отворен пут
Није у мени тражио
Ушће
Само пустиња бејах
Унутра
Само појило за животињу
Само жедни радознали
Бедници које нисам пуштао
Унутра
Иза великих закључаних
Врата свака је моја
Песма
У библиотеци смрти

Објављенa


ЕВИНЕ МУКЕ СА НЕЗАДОВОЉСТВИМА


У простору су силуета
лелујају попут текстова са
много граматичких и
правописних грешака
Увек прво лице једнине у
речнику немирења
почев од незадовољства са
линијама телесне геометрије
Пате за бољим повезом горњег
са доњим делом тела у коме
троугласти врт неподношљивих
замки све више губи у игри
значења
Њихова халапљивост личи на
бујице киселих киша
Уморни ратници одавно
заобилазе таква места
Маштовити Адами смишљају
невероватне изговоре како би
бежећи сачували дух својих
аутономија
За разлику од њих песници и
даље претерују
кладећи се на своје сумњиве
победе у борби за награде на
дну љубавног пехара прекривеног
труњем и муљом лирских секрета
Љубав није човеков завичај
говорио је стари тибетански
песник
јер да је тако како би се Адам
избавио из Еденског вилајета
Еве су одувек постојале само у
плићацима Адамових глава
На другим местима брутално су се
претварале у горки говор
незадовољства са оним што не знају
да имају у еротици геометрије и
парфема
Светлост их са подсмехом
заобилази на плажама Старог и
Новог завета

_____________
     
   ŽURBA BEGUNACA

Žurba je sudbina pesme
mnogo slovnih grešaka
nelektorisani izlivi nestrpljenja
Nemar nad ćirilicom u eposi
nečuvenog nasilja engleskog jezika
Pesnici se uvlače u tišinu
prerušeni u begunce
Gde li to oni beže
U kuću osame od pruća izraslog iz
ušiju umora
Možda žure na
poslednje mesto jezika
sa kog nema uzmicanja ni
usred pomrčine okovane kijametom
Ćutanja
Kolona dezertera sve se avetnije
uvećava
Slabi posrću a
nemoćni na kolena padaju
Kome se to
Za koga
mole srpski pesnici
U kakva su im odela obučene  jadne
siluete bez seniki bez jezika

Нема коментара:

Постави коментар

Део ресурса Сазвежђа З

ЛИТУРГИЈА