 |
| Знак препознавања |
Када Сретен Угричић писац, позива на бојкот Нинове награде и образлаже зашто одбија да буде уврштен на листу оних аутора који су ове године у игри, то је некако као када би Томица Милосављевић, лекар овдашњи позвао на бојкот вакцине "Х1Н1", и одбио да се вакцинише. Зашто?
Сличност Нинове награде и вакцине је очигледна: обе су контроверзне, и све што се под тим подразумева.Када је реч о Сретену и Томици сличност је мање очита, а више у статусу наречених: Сретен је десет и кусур година на челу српске државне институције која се зове Народна библиотека Србије. Томица је исто толико дуго неприкосновени лидер министарства здравља.
О Ниновој (НИН) награди за роман године не мислим ништа боље од онога што мислим о наградама у Србији уопште (види даље текст). Али не мислим ни горе. То не значи да немам становиту дозу одвратности сваке кључне године када НИН жири награду додели по кључу политичке подобности. Хајде ове године да "Ниночка" добије неки ветеран, прави српски домаћин с чесницу у једној и гушчијим пером мастиљавим у другој руци; или: хајд 'да ове "НИНатоа" доделимо голуждраво "другосрбијанском" дебитанту, који до сад, не да није писао романе, него их није читао ни за обавезну лектиру, и тако редом. Многи велики романи остали су Ненаграђени, многе нуле и нуле овенчао су се овом престижном наградом. Наравно, било је и оних добрих година, када је награда долазила до руку писаца који су стварно те године написали најбоље романе...
13/01/2011 17:43 , Danas
Нема коментара:
Постави коментар