ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа — нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више


Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
СУРБИТА(р) ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
ЗАВЕТИНЕ+ Нова серија књижевног листа.Уредници Мирослав и Александар (ЛУКИЋИ) - (2019 - )

уторак, 29. април 2014.

Plaćanje TV pretplate i dalje zakonska obaveza


Građani Srbije i dalje moraju da plaćaju TV pretplatu jer je još na snazi odredba Zakona o radiodifuziji koja to propisuje.

Bez obzira na prošlogodišnje najave iz Vlade Srbije da će pretplata biti ukinuta, to se do danas nije dogodilo. Korak u tom pravcu bila je i Uredba usvojena u januaru ove godine o privremenom finansiranju javnih servisa iz budžeta, ali TV pretplata i dalje, uz račune za struju, stiže na adrese građana Srbije. Predviđeno je da u ove svrhe iz budžeta bude izdvojeno 7,5 milijardi dinara (za RTS 5,8 milijardi a za RTV 1,8 milijardi dinara).
- Zakon o radiodifuziji definiše plaćanje pretplate i do danas nije bilo njegovih izmena, tako da je on i dalje na snazi i plaćanje pretplate važi. Kada zakon bude promenjen, ili kada bude usvojen novi kojim će biti uvedeno privremeno finansiranje, onda će plaćanje pretplate prestati – kaže Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
Prema njegovim rečima, niko ne može da pozove građane na neplaćanje pretplate, kada zakon govori suprotno.
- Zna se da je intencija da se zakon promeni i uvede privremeno finansiranje koje bi vremenski trebalo da bude oročeno do kraja 2015. godine. Međutim, izmene zakona još uvek nisu u skupštinskoj proceduri – kaže Karadžić.
Iz ovih razloga za građane ne treba da bude iznenađenje ako im na kućne adrese stignu opomene ili tužbe za neplaćanje TV pretplate. Međutim, kako kaže advokat Sava Anđelković, tužba može da se odnosi samo na dugovanja za proteklih godinu dana, jer su svi dugovi nastali pre tog perioda praktično zastareli.
- U Zakonu o obligacionim odnosima regulisano je i pitanje zastarelosti za određena potraživanja. Kada su u pitanju, na primer, voda, struja ili TV pretplata, zastarelost je godinu dana. Ako se utuženje odnosi na period pre toga, stranka može da uloži prigovor i pozove se na zastarelost – kaže Anđelković.
Primera radi, ako se uzme u obzir današnji dan, utuženje može da se odnosi samo na period od 27. aprila 2013. do 27. aprila 2014.
Pala naplata pretplate
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da je naplata TV pretplate drastično pala, ali i da ima nejasnoća u vezi sa njenim plaćanjem.
- Doneta je uredba o privremenom finansiranju javnih servisa, po kojoj oni dobijaju novac iz budžeta. To su takođe pare građana Srbije, a onda se bez obzira na to od istih tih građana traži da pretplatu plate – kaže predsednik NOPS Goran Papović.

(Blic)
http://www.vestinet.rs/srbija/placanje-tv-pretplate-i-dalje-zakonska-obaveza
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

НАСПРАМ ЧУДА. Две песме / Зоран М. Мандић


НАСПРАМ ЧУДА

Чуда не бирају време
Места
Она у интелектуалној драми
Налазе лица
На која ће пренети светлост и њом
Обасјати машту
Стидљивог цртача кругова на води
У њој
стидљивог песника који сриче стихове о
одговорности светлости
који пуном реченицом обједињује причу
о случају и
не жали се непокорним речима и
не посеже за предметима
Један од њих увек ће на крају остати да
Преслика предмете
За друге
Који неће стићи
У чијем ће будућем искуству у
Облику праха личити на мрљу
Личити на прашину
Бити непокретан део зида
Чуда не бирају преграде
Она их даривају еху молитви
Које развезују језик и наде везују за тег
Који ће их одвући на дно дубина
На дно мрака
Где чуда тајно силазе по своју
одговорност



ГУМИЉОВ*

Страшна је то вест:                       
Када те убију
Када самообешен клечиш крај неког
ђубришта
У тамном делу града, у тамном оделу
Још страшније је
Када те неки тада још нерођени централни
комитет
оглашава невиним (живим)
када те преводе, цитирају, рекламирају,
продају
Најстрашнији је пуцањ с леђа
и то у потиљак
да не видиш пријатеља
читаоца
велико јуче што ти данас тако на мало суди и
пуца с леђа
кроз наслов песме
Страшна је то вест:
Кроз проред
када те више нема
Када не можеш да завршиш песму
Која је убици гледала у очи
___
* (За ову песму  Зоран М. Мандић је 1988. године добио награду ВУКОВИ ЛАСТАРИ, која му је свечано додељена у Тршићу у оквиру одржавања ВУКОВОГ САБОРА.)


Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

недеља, 20. април 2014.

ZABORAVLJENI PRATEKST / Zoran M. Mandić



DVA VAN GOGA I JEDAN GAVRAN

(nenapisana istorija puta za sabirni centar)


Negde između dva obrušena doka vremena
u kući matorog gavrana stari
Van Gog
užurbano pakuje nacrte poslednjih slika
Danim gladan
iscrpljen i žut u rovovima uspomena
neumorno traga za vodom
Kopa bunar
Njegov ašov snagom keltskog koplja
probija slojeve snova
U zemlji priključenoj na
veštačko disanje kraj čijeg postrojenja
Mladi Van Gog hrani tek izleglog gavrana
Ova slika je svedok patnje za razlikom
u vremenu
bez koje pesma liči na ugaženu ponjavu iz
napuštenih kuća
sazidanih u blizini obrušenih
dokova vremena
Negledani prostor se
pretvorio u roba kopača bunara sa
Van Gogom u mislima
Za štafelajem
Vreme bez tla okačeno na obrušene
dokove prljavog vazduha poriče
vezu sa vodom, gavranom i keltskim kopljem
U poricanju ni reči o starom i mladom Van Gogu
Ni reči o sudbini kotrljanja pesme od trpeze za
gavrana do Van Gogovog bunara u kopanju
Žedni ekspresionisti nasrnuće na preostale Templare
na egzibicioniste zaposlene u firmama prostora
Tamo gde je svet utamničen u čelijama nestanka
Spašene slike nema ko da postavi u nespašenoj
galeriji slepog lavirnita
Smrt u svemu štiti svoj račun
propalim okolnostima nudi kraći put do
sabirnog centra
Konačno mogu da prednjače samo gladni
iscrpljeni i žuti kopači bunara
Dva u jednom Van Goga traže večni put do vode
Od gladi umiru pesnici i lopovi hrane za
gavrane
Čitaoci više ne postoje
Životi reči su nestali u potopima pisma
Nekoliko zapeta je isplivalo na tačku prostora ali
gladni gavran ih je pojeo sa mrvama i mravima iz
neiskopanog Van Gogovog bunara
Pesma je konačno odjavila svoj boravak u rečima
Na ivici prizora
Strelci smrti nišane
jednim metkom u van gogove i gavrana
Zajedno
Rečima je mnogo ranije presuđeno
Ali
Šta sa vremenom u koje niko ne puca
Dokada sa prevarantima šekspirovih predstava u
rezervi
Zar o tome Homer nije divljao u svojim opomenama
Neko reče potčini se a
Hristos
Odluči se
 
Zoks na Baš čaršiji, 2008.

ZABORAVLJENI PRATEKST

(Iz istorije smrti poezije)

Pokušavam da saznam – ko sam.
Tragam.
Istorija porodice savršeno je zamršena.
Mit razlike obrnuto je postavljen u
odnosu na moć razmevanja jednakosti.
Posrćem u biljkama nemoćan da isteram
životinju iz sebe.
Osećanja varaju.
Prevara je svedeni oblik izgubljenog
uputstva za opstanak.
Bog se nije šalio na početku.
Ne čini to ni sad.
U problemu su njegovi glasnici i čovek
zaštitnik sebičnosti.
Poezija nije garant postojanja lirskog
mesta u pratekstu.
Prezaposleno Sunce troši poslednje
zalihe videla.
Zamena je nadvisila razmenu tela.
Proći sve sam.
Pretrčati ponor iznad jezivog položaja dna.
Umaći prvo sebi.
U času umiranja osloboditi zaloge.
Smrt je poziv na mir.
O kraju raspredaju glupi tumači detalja.
Rak je bogastvo – ne bolest.
Bol je okvir nadmoći neznanja.
Evo primera –
Savršenstvo muzike distancirane od
lingvističkog paradoksa reči i njenog
umrežavanja u sivilo dosade rečenice.
Možeš da budeš iako se ne zna – ko si.
Jednostavno više promiče.
U složenom manje.
Jednom će se saznati nešto što tajna sebično
prisvaja.
Sam se sebi događaš.
 



Објавио у Нема коментара:
Ознаке:
Пријавите се на: Постови (Atom)

ЛИТУРГИЈА

МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА

Предраг Протић Предраг Протић прије један сат Станислава Вуковић: -МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА-НАСА утврдила мистериозну повезаност србских црквених празника и догађања у свемиру!Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима. Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.Идејним творцима србске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, србски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични србски календар, уводи га Свети Сава и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару. Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример,споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.Година по србском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана. Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.

Бетовенова Девета симфонија. Финале

Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више