ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА

ОБАВЕШТЕЊЕ И МОЛБА...Овај блог је јаван и доступан под уобичајеним условима свима на свету - до даљњег. Али не и неки други делови Сазвежђа нису. Заштићени су, приватни — највећи део По.Рт.Ала. Ко има приступ? Заштићеним, и, можда, најзанимљивијим деловима По.Рт.Ала? Претплатници.Сарадници.Добротвори...Власник. За све остале - не. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

Видети више


Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
СУРБИТА(р) ~ прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

Translate

Претражи ову, и друге незаштићене, јавне локације По.Рт.Ала

ЗАВЕТИНЕ+

ЗАВЕТИНЕ+
ЗАВЕТИНЕ+ Нова серија књижевног листа.Уредници Мирослав и Александар (ЛУКИЋИ) - (2019 - )

недеља, 20. април 2014.

ZABORAVLJENI PRATEKST / Zoran M. Mandić



DVA VAN GOGA I JEDAN GAVRAN

(nenapisana istorija puta za sabirni centar)


Negde između dva obrušena doka vremena
u kući matorog gavrana stari
Van Gog
užurbano pakuje nacrte poslednjih slika
Danim gladan
iscrpljen i žut u rovovima uspomena
neumorno traga za vodom
Kopa bunar
Njegov ašov snagom keltskog koplja
probija slojeve snova
U zemlji priključenoj na
veštačko disanje kraj čijeg postrojenja
Mladi Van Gog hrani tek izleglog gavrana
Ova slika je svedok patnje za razlikom
u vremenu
bez koje pesma liči na ugaženu ponjavu iz
napuštenih kuća
sazidanih u blizini obrušenih
dokova vremena
Negledani prostor se
pretvorio u roba kopača bunara sa
Van Gogom u mislima
Za štafelajem
Vreme bez tla okačeno na obrušene
dokove prljavog vazduha poriče
vezu sa vodom, gavranom i keltskim kopljem
U poricanju ni reči o starom i mladom Van Gogu
Ni reči o sudbini kotrljanja pesme od trpeze za
gavrana do Van Gogovog bunara u kopanju
Žedni ekspresionisti nasrnuće na preostale Templare
na egzibicioniste zaposlene u firmama prostora
Tamo gde je svet utamničen u čelijama nestanka
Spašene slike nema ko da postavi u nespašenoj
galeriji slepog lavirnita
Smrt u svemu štiti svoj račun
propalim okolnostima nudi kraći put do
sabirnog centra
Konačno mogu da prednjače samo gladni
iscrpljeni i žuti kopači bunara
Dva u jednom Van Goga traže večni put do vode
Od gladi umiru pesnici i lopovi hrane za
gavrane
Čitaoci više ne postoje
Životi reči su nestali u potopima pisma
Nekoliko zapeta je isplivalo na tačku prostora ali
gladni gavran ih je pojeo sa mrvama i mravima iz
neiskopanog Van Gogovog bunara
Pesma je konačno odjavila svoj boravak u rečima
Na ivici prizora
Strelci smrti nišane
jednim metkom u van gogove i gavrana
Zajedno
Rečima je mnogo ranije presuđeno
Ali
Šta sa vremenom u koje niko ne puca
Dokada sa prevarantima šekspirovih predstava u
rezervi
Zar o tome Homer nije divljao u svojim opomenama
Neko reče potčini se a
Hristos
Odluči se
 
Zoks na Baš čaršiji, 2008.

ZABORAVLJENI PRATEKST

(Iz istorije smrti poezije)

Pokušavam da saznam – ko sam.
Tragam.
Istorija porodice savršeno je zamršena.
Mit razlike obrnuto je postavljen u
odnosu na moć razmevanja jednakosti.
Posrćem u biljkama nemoćan da isteram
životinju iz sebe.
Osećanja varaju.
Prevara je svedeni oblik izgubljenog
uputstva za opstanak.
Bog se nije šalio na početku.
Ne čini to ni sad.
U problemu su njegovi glasnici i čovek
zaštitnik sebičnosti.
Poezija nije garant postojanja lirskog
mesta u pratekstu.
Prezaposleno Sunce troši poslednje
zalihe videla.
Zamena je nadvisila razmenu tela.
Proći sve sam.
Pretrčati ponor iznad jezivog položaja dna.
Umaći prvo sebi.
U času umiranja osloboditi zaloge.
Smrt je poziv na mir.
O kraju raspredaju glupi tumači detalja.
Rak je bogastvo – ne bolest.
Bol je okvir nadmoći neznanja.
Evo primera –
Savršenstvo muzike distancirane od
lingvističkog paradoksa reči i njenog
umrežavanja u sivilo dosade rečenice.
Možeš da budeš iako se ne zna – ko si.
Jednostavno više promiče.
U složenom manje.
Jednom će se saznati nešto što tajna sebično
prisvaja.
Sam se sebi događaš.
 



Нема коментара:

Постави коментар

Nepristojne, neumesne, brišemo...

ЛИТУРГИЈА

МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА

Предраг Протић Предраг Протић прије један сат Станислава Вуковић: -МИСТЕРИЈА СРБСКОГ КАЛЕНДАРА-НАСА утврдила мистериозну повезаност србских црквених празника и догађања у свемиру!Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима. Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.Идејним творцима србске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, србски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични србски календар, уводи га Свети Сава и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару. Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример,споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.Година по србском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана. Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.

Бетовенова Девета симфонија. Финале

Изненада улазимо у финално разрешење. То је четврти став, Престо - Аллегро ассаи, Ода радости. Најпре је то оркестарски увод. Почиње страховитим дисакордом који као да брише све иза себе, а иза његовог понављања следе варијације на тему Оде радости, коју је Бетовен написао према тексту Фридриха Шилера. Дуго је Бетовен тражио најподеснији начин да песмом и музиком прикаже величину коначне победе добра над злим. Падали су му на ум и неки наивни усклици (Не, не ово, ја тражим нешто друго, на пример), али се коначно определио за почетни наступ баритона, који након серије варијација и понављања уводног дисакорда, наступа речима:' 'О пријатељи, не ове звуке. Запевајмо умилније и радосније. Овај речитатив баритона прихватају остали солисти и хор, те са оркестром настављају серију варијација на стихове Шилерове Оде. Након једног оркестарског интерлудијума пуног стрепње, хор пева централну партију:
Радости, дивна искро Богова, Кћери поља небеских,
Твојим жаром опијени стижемо до храма Твог,
Када твоја моћ измири и нестане раздор сав,
Сви су људи опет браћа испод нежног крила Твог!.
Серија варијација се затим продужава и доводи до величанствене завршнице. Сви славе Бога, љубав и радост. Музика и оркестрација става је сва у стилу маршевске, морнаричке и војне музике. На крају, солисти, хор и оркестар кличу: Будите загрљени милиони!, чиме је Бетовен коначно потцртао идејну основу свог стваралаштва, наплеменитији узор и идеал човечанства: Превазилажење свих раскола и приближавање народа света. Овај став нема ни праве кулминације ни краја, након Будите загрљени, инструментална кода у жустром Престу, као да прекида музички развој, један прави перпетуум мобиле на тему радости.
Бетовенова Девета Симфонија редовно је присутна на програмима концерата свуда у свету. По правилу се изводи као целовечерње дело, али диригенти према потреби, могућностима, приликама и укусу, могу дело изводити и као финално на конкретном симфонијском концерту. Готово сваки диригент обавезно у својој уметничкој биографији има и по неколико великих извођења овог моћног дела. У свечанијим и празничним приликама, ова се Симфонија готово редовно изводи. На њеним достигнућима, напајали су се и каснији велики симфоничари, као што су били Берлиоз, Лист, Малер, Скрјабин и Шостакович. - више