ЦИНЦАР/ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ (НЕ)УПОРЕДИВОГ ПЕСНИКА / Зоран М. МАНДИЋ

За Николу Цинцара Попоског
Он је додирнуо
Честицу суштине
Умом и душом
Оком и дахом
Језиком је уобличио
Светску књигу живота и смрти
Вере
По којој је живот само опора
Пред-поставка
Слаба оцена из рачунања

Предпоставке смрти
Уписане помешаним
Малим и великим словима
На лексичким страницама свитака и
Томова прекратко ошишане
Библиотеке
Постмодернистичке наиве о
Теоријским поделама неподељивог
Он пева из страсти

Од пре и од после
Рубљова, Јустина Поповића
Пушкина

Поетокрадице лутају кроз мрежу
Логоритама његових
Неукрадивих песничких поседа

У самодбрани се служи маштом
Доброћудног ритма алергије
Напиње насипе пликова на
Сопственој кожи

Убрзава рад срца
Још боље и још драстичније од
Ван Гога

Док је на блинд рамовима
Разапињао сликарство Гогена и
Његове бесмислице о
Сликању украденим бојама
Он чудесно боји тонове и одразе

Гласних жица
Поезије на свим језицима
Старогрчком, руском
Тибетанском, кинеском,
Српском и
Цинцарском

Његов потпис је великодушан
Суви печат на све
Нестварности неразумљиве стварности

Са свецима у глас пева својим гласом од
Злата, мрамора, теракоте и
Апсолута њихових метаболизама у
Ономе што је ово у
Овоме што је оно
Нумен ум мена

Пројекат видивида васкрслог слова
Не крије да ће свет изумрети у
Смрти поезије и поууке да часно
Умиру само
Најбољи познаваоци смрти
Он уме да позајмљује али само од
Себе живећи на граници
Дргог света

Света целине

У болничком павлиону на
Бежанијској коси у Београду
25. Маја 2014. год