Шта
мисли орао?...
Створен сам да летим кроз просторе плаве,
Бескрајно широке и бескрајно чисте,
А ове ме глупе и надуте главе
Приковаше овде да вечито исте
Прљавштине њине и безјаштва гледам,
Кажњен, не знам зашто, к'о мој друг ни један.
Вековима ширим заморена крила
Над јазбином њином која зјапи тамом,
Подамном се злато, дијамант и свила
Мешају са крвљу, са блатом и срамом,
А ја, нем, прикован над тим паклом стојим,
Гледам где се кити врлинама мојим.
Па докле ћу тако да трпим те муке?
Ниткови без срама докле ли ће крити
Мојим белим крилом своје црне бруке?
Докле над злочином прикован ћу бити?
-
Донде,
док народу тираније годе,
[1]
Republika, VII/54, 08. 07. 1923., 1; "Protiv tiranije"..., 79-80.
= извор: Светислав
Стефановић
БУНТОВНЕ
ПЕСМЕ
Приредио
Предраг
Пузић
АРТАС,
Нови Сад, 2005.
Нема коментара:
Постави коментар