НИЈЕ први пут да Сеад Ћелић, Подгоричанин који већ 24 године живи у Њујорку, помаже земљацима широм бивше Југославије, али је судбина Братислава Браце Стојковића, Нишлије који живи у гробници на напуштеном Старом гробљу, на њега оставила посебан утисак. Сенко, како га зову пријатељи, не може да схвати да смо као друштво толико посрнули да мирно посматрамо судбину несрећника који је у пожару изгубио оца и дом. Већ 15 година Браца је бескућник, који је одбијао милостињу све док се није јавио Сенко. 
- Све што сам урадио за Брацу није због имиџа или медијске пажње, већ истински желим да човеку променим живот. Нико не заслужује тако да живи. Имам срце и душу исто као и Браца, и мени је некад неко помогао, па враћам колико могу, без обзира на то ко је у питању - прича Сеад из далеке Америке, где срећно живи са супругом Елвиром и четворо деце.
Ћелић се бави некретнинама, а потиче из угледне подгоричке породице која се годинама бави угоститељством.
- Нисам богат човек, у материјалном смислу, али ми ништа не значи да издвојим део свог муком зарађеног новца да некоме, као што је Браца, пружим наду. Како је могуће да неко сазна где он живи, а да не оде и пружи му руку да изађе из те гробнице. Зар је могуће оставити живог човека у гробу? Нису ми познате његове породичне прилике, али немају оправадања родбина, пријатељи и друштво који су дигли руке од њега. Патим што смо изгубили осећаје за људе око нас, и то не само у Србији или Црној Гори, него је то и овде, међу дијаспором.
Елвира и Сеад Ћелић
Од новца који је Сенко послао, продуцент филма Градимир Николић, који је снимио документарац о судбини бескућника, купио је Браци одећу, храну, обезбеђени су му оброци у једном експрес-ресторану, а у току је поступак за добијање личне карте како би могао да се пријави као корисник социјалне помоћи. Ускоро би требало да му буде обезбеђен и пасош, јер Сенко не крије да би волео да упозна Братислава. Последњи пут је Подгорицу посетио пре три године када је сахрањивао једног од тројице браће, а пре тога су му преминули отац и мајка, па га сада за родни крај вежу само тужне успомене. Али, можда је време и за неке срећније...
- Никада нисам био у Нишу, ето можда ће то да буде повод да дођем и упознам Брацу. Верујем да ће помоћ завршити у правим рукама, јер тешко ономе ко се на туђој муци обогати - вели Сенко.
Браца је до сада одбијао помоћ јер је био исувише поносан да живи од милостиње. Хранио се из контејнера или од продаје онога што пронађе на бувљаку. И он би волео да упозна Сенка, који га није само нахранио и обукао већ му је и вратио веру у људе.

БРАТИСЛАВ И ДАЉЕ ОЖЕЊЕН
АДВОКАТ Наташа Николић, која се ангажовала да помогне око сређивања личних докумената, каже да је то готово "немогућа мисија" јер Браца нема ниједан документ код себе. Пошто нико није хтео да пријави Брацу на своју адресу, мораће да то учини Центар за социјални рад.
- Онда ћемо обезбедити личну карту, а после и пасош. Мора се покренути и оставински поступак над имовином која је остала након трагедије у којој је остао без оца, јер Браца има мајку која живи у једном селу. Сазнала сам и да је био ожењен, а да брак није разведен званично... - набраја Наташа редослед којим Браци треба да врати људско и грађанско достојанство.