ЗАВИЧАЈ.ТРИ ПЕСМЕ / Зоран М. Мандић

ЗАВИЧАЈ

Поезија се није одрекла земаља

које људи у атласу географије

означавају различитим именима

Свет је у том аталасу завичај свима

Песницима и читаоцима

Поезији

САЊАО САМ РЕКУ

Сањао сам реку

Нисам се окупао у њој

Сећање ме је заболело на

обали Дунава

Слушао сам певушење

таласа о мом

Првом купању у плићаку

На дну мајчиног страха да се не

Утопим пре матуре

За осамнести рођендан добио сам

Белог крилатог коња на коме

јашем и и сањам реку

Матуру страха моје брижне

Мајке

Бол који буди сећање у дављенику

А данас

на рубу историје читам

Бајку Nihil sine Deo

у којој се Дунав

попут писца враћа

Успоменама на детињства његових

верних посматрача

(С лева на десно: Бела, Шоле, Зокс, Младеновац, 2011)

ВРАТИЋЕШ СЕ ЈАЧИ

            За Жељка Вучетића

Како да ти објасним

Извини, мењам први стих

Како да ти препричам

оних пола сата

пре него што се разлегао

пуцањ у твојој глави

Заспао си а ја те још увек чекам

да смоташ волан и вратиш

тај проклети метак у цев

Збунило ме је ово зубато

десетооктобарско сунце

И гле, ја под њим пишем

теби писмо

Како да ти објасним

нервозу коју подиже

лицемерје оних који мучки

потпаљују њену ватру

Да ли си знао

Колико си горео

Колико си зависио од пламена

без еналаприла

Колико си наивно преувеличао

свој црвени алтер-его

Знам да ћеш се извући

Заједно ћемо веровати да

можеш да будеш јачи од себе

А, онда ћемо до Мишвалда

бродићем од кога је и Титаник

могао да учи како не треба

веровати вођама и великим таласима

због којих пати невина дубине воде

Али, нећемо моћи ништа

ако те ова моја песма не додирне

ако се у њој не посвађаш са собом

ако не почнеш да верујеш себи првом

ако тог првог не истераш из себе

након што престане да ти верује

ако не научиш да делиш љубав са

сестрама од којих се једна зове болест а

друга смрт

ако се не сетиш шта си сањао пре него

што си сазнао за себе

Пријатељу време се квари и

док се ти на Оделењу нерохирургијe

Београдског клиничког центра

излежаваш у болничком кревету

почињу октобарски дани кише

Када је умирао мој брат Душан

падао је снег

Од тада сваког 21. новембра

посећујем снег

на његовој белој пољани и

газим га у друштву са

мојим неумрлим братом

Ти си ову песму открио док је

метак луталица тражио своје

право место

Не могу за то да му се захвалим

Запамти да је тешко

Јесењин би рекао да је немогуће

немати своју сиву песму

Када се пробудиш она ће те чекати да

устанеш  и проходаш да би је одвео у

болничку кантину на кафу

За то време цимеру ја ћу поново на пут

као ловац на јелене

као ловац на змајеве

трагаћу за својом неоткривеном песмом

удвараћу јој се да сване

да изађе

да устане да би је ти прочитао

У њој је све о гњидама и гмизавцима

који сада кваре причу о теби

Али, о тим јадницима никада ни један

ред нећу написати

Знају они то и зато ме се боје

Плаше се дахова мојих и твојих сенки

Морам да кажем – Драго ми је што

твој ЦВ започиње са фотографијом

коју сам ја снимио

Овом песмом ја је дописујем и

чекам да се вратиш

Знам

Вратићеш се

Апатин, 10. октобра 2012. год.

УВЕК ЋУ ВОЛЕТИ СВОЈ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК / ЗОРАН М. МАНДИЋ

Увек ћу волети свој матерњи

Језик

Чак и пред онима који га сматрају

Неприкладним за филозофске

Расправе

Порицање сопственог језика

Симетрично је порицању Бога

Из сумње у матерњи језик

Избија неподношљива језа

Моја пригушена биографија

Никада неће оскудевати у

Матерњем језику

Па ни онда када ме буду

Разапињале

Чељусти сурових страсти

ЦИНЦАР/ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ (НЕ)УПОРЕДИВОГ ПЕСНИКА / Зоран М. МАНДИЋ

За Николу Цинцара Попоског
Он је додирнуо
Честицу суштине
Умом и душом
Оком и дахом
Језиком је уобличио
Светску књигу живота и смрти
Вере
По којој је живот само опора
Пред-поставка
Слаба оцена из рачунања

Предпоставке смрти
Уписане помешаним
Малим и великим словима
На лексичким страницама свитака и
Томова прекратко ошишане
Библиотеке
Постмодернистичке наиве о
Теоријским поделама неподељивог
Он пева из страсти

Од пре и од после
Рубљова, Јустина Поповића
Пушкина

Поетокрадице лутају кроз мрежу
Логоритама његових
Неукрадивих песничких поседа

У самодбрани се служи маштом
Доброћудног ритма алергије
Напиње насипе пликова на
Сопственој кожи

Убрзава рад срца
Још боље и још драстичније од
Ван Гога

Док је на блинд рамовима
Разапињао сликарство Гогена и
Његове бесмислице о
Сликању украденим бојама
Он чудесно боји тонове и одразе

Гласних жица
Поезије на свим језицима
Старогрчком, руском
Тибетанском, кинеском,
Српском и
Цинцарском

Његов потпис је великодушан
Суви печат на све
Нестварности неразумљиве стварности

Са свецима у глас пева својим гласом од
Злата, мрамора, теракоте и
Апсолута њихових метаболизама у
Ономе што је ово у
Овоме што је оно
Нумен ум мена

Пројекат видивида васкрслог слова
Не крије да ће свет изумрети у
Смрти поезије и поууке да часно
Умиру само
Најбољи познаваоци смрти
Он уме да позајмљује али само од
Себе живећи на граници
Дргог света

Света целине

У болничком павлиону на
Бежанијској коси у Београду
25. Маја 2014. год

ПОГЛЕД СА ПАЊА ПОСЕЧЕНЕ ПРАЗНИЧНЕ ШУМЕ / ЗОРАН М. Мандић

  ####

Можда је и Дантеова, а можда шума Св. Петке Српске? Детаљ (Снимак Даба Шон)

Мом брату Душану

И овај дан ће проћи
Одлепршати кроз маглу негде
Докони ће кренути за њим у
Земљу понора
Лутаће кроз посечену празничну
Шуму у којој се Бог одмара на
Једном пању међу посвађаним
Честицама ваздуха
Међу поцепаним листовима Библије
Наш глас допире до њега
Окружен је оргиналима и првим
Издањима свега
И не замера униформисаним фасификаторима
На зебњи над сопственим страхом да ће
Бити откривени можда и посечени као
Празнична шума
Тако ће научити потоњи као и они од пре да
Сваки дан мора на пут негде чак и тамо где
Бог не силази и не седи
Где сричући опросте грехова оних и ових
Не мисли на њих на њихове
Преваре скривања првог издања Библије
Научиће да је грех улазница у
Земљу понора у посечену празничну
Шуму у којој је Данте писао гушећи се у
Ваздуху посвађаних честица
Неки ће се упитати
Откуд Дантеу толико дара за измишљотине а
Ниједан дан за машту магле која увек граби из
Себе као ловац на сићушну ствар што сјакти у
Злату међу ногама жене и пузи попут змије
Бежећи од Еве брже од помисли да је неко могао да
Изда сина Христоса да је неко рачунао на
Успаваност Светог Духа и оних јадних помоћника
Сваке власти ђавољег марша
Одлазећи неожењени дан се не осврће на просце
Мајке Магле и сестре Еве
Не другачије ако се кроз светлост не може натраг у
Прво издање оргинала из сумаглице оболелог бубрега
Речи из запетљаних црева реченице из пешчаних јерусалемских
Дина које штрче на ободима Десет Божијих Заповести
Онај који верује мора да оде чак и са безумним
Страхом од бола чак и када одлази пре других безбожника и
Помоћника сулудих кочијаша власти
То се мора и када се не зна шта се ради
То је глас Божије Заповести суштина језика и међу
Раскалашним и распуштеним неписменим речима
Међу свим Адамима и Евама
У тешко оболелој збиљи дођоша
Нађоша и прођоша
Увлакача апостола умрлих у лажима и похотама
А никада неће лако одлепршати док их
Неизлечиво грешне са својих посечених пањева
Посматра Бог